JUS standardizacija

dardizovanjem drugih parametara, mogli bismo u znatnoj meri smanjiti gubitke a time i sniziti potrošnju goriva, bez smanjenja potrebnog komfora u prostorijama.

Čuvanje naše radne i životne sredine jedan je od bitnih zadataka šireg društva,

a taj zađatak neće se moći sprovoditi bez standardizacije. Nije dovoljno samo propisati stepen zagadjenosti vazduha ili vođe, kada treba proglasiti uzbunu prvog ili drugog stepena, nego treba standarđizovati i dozvoljene granice kođ neposrednih zagadjivača vazduha i vođe, a i tehničke mere pomoću kojih se te granice mogu održati.

U mnogim slučajevima stanđarđizacija može preventivnim merama sprečavati ljudske žrtve i materijalnu štetu. Kao primer uzimamo prolaze za pešake na ulicama u našim gradovima. Ti prolazi danas su obeleženi na različite načine, čak i u istoj ulici, pa zato nije čudo, da ima toliko nevinih žrtava. Trebalo bi standardizovati samo dve ili tri kombinacije signala: table, žuta svetla i bele crte na asfaltu. U istoj ulici trebalo bi primenjivati samo jednu kombinaciju, onu koja odgovara karakteru ulice, dozvoljenoj blizini i učestalosti saobraćaja.

Savremen transport bez stanđardđizovanih paleta i kontejnera više ne možemo zamisLuki, a 3 i standardizacija još nije iscrpla sve mogućnosti povećanja prodđuktivnosti u transportu.

Još uvek postoje mnogi kamioni, čiji kesoni nisu prilagodjeni dimenzijama standardnih paleta. Analiza, uradjena u Gospodarskoj zbornici Slovenije, pokazala je, da na našim putevima voze kamioni sa 128 različitih dimenzija kesona, što smanjuje efekte koje bismo mogli postići širokim uvodjenjem totalne paletizacije, jer palete ne mogu popuniti čitav raspoloživi prostor u kesonu, čije dimenzije nisu standardne.

Sa druge strane mnogi proizvodjači ne primenjuju stanđardne đimenzije ambalaže za svoje finalne proizvode, pa se oni zbog toga ne mogu slagati u paletu bez ostataka neiskorišćenog prostora.

Produktivnost se povećava i olakšavanjem sporazumevanja, što izbegava nepotrebno traženje i objašnjavanje, a često i materijalnu štetu. U ti svrhu potrebni su nam standarđi sporazumevanja, kao što su terminološki standardi sa definicijama pojmoVa, raznorazne skraćenice, grafički i slovni simboli. Takvi stanđardi su od ve}ikog značaja kod uvodjenja autcmatske obrade podataka.

Primeri označavanja predmeta u JUS standardđdima danas na žalost još ne zadovoljavaju potrebama AOP, pa zato Još i ne postoji mogućnost direktnog komuniciranja izmeđju OUR pomoću dokumenata (narudžbenica, dostavnica, faktura, i slično) ispisanih računarom.

· Uvodjenjem standardi zovanog označavanja raznovrsnih predmeta, pogodnog za AOP,

118 a o a ——— e O S —_.— _ Kn umu: _

prema postojećem predlogu JUS standarda, koji je u načelu već prihvaćen, značilo bi bitno povećanje prođuktivnosti rađa u komercijalnim službama proizvodjača i u trgovini, uštedu na prepisivanju i u prevodjenju iz oznake prođavača na sličnu ali ne istu oznaku kupca za jedan te isti predmet.

UTICAJ STANDARDIZACIJE NA EFIKASNOST AKCIJA U VANREDNIM PRILIKAMA

Na kraju želeo bih istaknuti uticaj standardizacije na povećanje efikasnosti akcija u vanrednim prilikama, kao Što su prirodne nepogode (zemljotresi, poplave i požari), a pogotovu u ratu.

Svakako u takvim uslovima standarđizacijom ne možemo tek početi, nego se treba

za vanredne prilike i u pogledu standardizacije pripremati već u normalnim us-

lovima.

Od kakvog presudnog značaja može biti standarđizacija opreme za spasavanje, najbolje ilustrira primer: Prije više od stotinu gođina poznati vatrogasni stručnjak

i proizvodjač vatrogasne opreme Konrad Magirus na svetskoj izložbi u Beču izložio je modele spojke za vatrogasne cevi i medložio da ih standarđizuje. Ali zbog nerazumevanja nadležnih vlasti njegov predlog nije bio prihvaćen. Šesdeset godina kasnije u nemačkoj pokrajini Baden jedno čitaVO mestO potpuno je izgorelo, jer vatrogasci — zbog različitih nestanđardđdizovanih spojki - svoje cevi nisu mogli priključiti na hidrante gradske vodovodne mreže. Odmah posle tog požara Magirusov predlog bio je usvojen.

Naše samoupravno društvo ne čeka na neku veliku nesreću, nego se priprema za sve moguće prirodne i druge nepogode. Vatrogasna oprema već je prilično standardizovana, tako da u slučaju potrebe više vatrogasnih ekipa može efikasno da interveniše.

Ali u tom pravcu treba ići i dalje. Daleko najveću prirodnu nesreću u našim krajevima predstavljaju zemljotresi. Posle zemljotresa u Skopju prihvaćeni su bili novi, oštriji standarđi i propisi za gradjevinske konstrukcije, sigurne od zemljotresa očekivane jačine, a možda još nije uradjeno sve, što bi se moglo i moralo standardizovati. Dalje bi bilo od velike koristi standardđizovati - navodim kao primer - kontejnerske stambene kućice, ambulante, kuhinje, i škole sa svom potrebnom opremom. Takvi objekti mogli bi se u slučaju zemljotresa ili poplave transportirati željeznicom i kontejnerskim kamionima što bliže nastrađalom području, a tamo razmeštati pomoću velikih vojnih helikoptera. U standarđima trebalo bi osim dimenzija, čvrstoće, opreme i slično propisati i način priključivanja na helikoptere.

Uveren sam da bi neka stručna komisija mogla pripremiti još niz takvih i boljih