JUS standardizacija

praćenje" ("monitoring") primetila bi se tendencija povećanja nivoa sadržaja žive u vođi i time bi bile· sprečene neželjene posledice. Ove posledice se ne odnose samo na patnju tih ljudi, koja-· se ne može ničim izmeriti, već se moraju imati u vidu i veliki materijalni troškovi za medicinsku negu obolelih, kao i gubici zbog smanjenog proizvodnog kapaciteta obolelih.

Nivoi zagadjivača u hrani, pored to-

256

ga što obezbedjuju osnovu za izračunavanje unosa istih preko hrane u čovečiji organizam kao i pomoć prilikom identifikacije zaqgadjivača koji su potencijalno rizični, pružaju dobru indikaciju o zagadjenju okoline, naročito u slučajevima kada se ispituju nivoi zagadjenja hrane (biljnoc ili animalnog porekla) koja ima svojstva kumulacije ili koncentracije zagadjivača iz okoline;

da ukaže na stepen efikasnosti predu-

zetih mera za smanjenje zagadjivača hrane. Na ovaj način termin "moni toring" može da se upotrebi da opiše sistem praćenja jednog objekta u periodu od nekoliko gođina na kome su preduzete mere za eliminaciju ili smanjenje nivoa zagadjenja nekim agensom. Isto tako dugoročna istraživanja u vezi sa pojavama izvesnih parazita kođ zaklanih životinja, kao i praćenje iskorenjivanja parazita u okviru programa, mogu se svesti pod pojam "monitoring".

da proveri da li nivoi zagadjivača

u hrani ne prelaze utvrdjene granice; u tom kontekstu "monitoring" je sinonim za "kontrolu hrane", ali termin "kontrola hrane" ima mnogo šire značenje i uključuje mnoge druqe aktivnosti. U svakom slučaju obe aktivnosti, kontrola hrane i "monitoring" hrane, imaju za cilj da zaštite krajnjeg korisnika od akutne i hronične intoksikacije, đa poboljšaju upravljanje izvorima hrane i da spreče gubitak u proizvodnji hrane. Medjutim, kao što je već rečeno, "sistem za praćenje" ("monitoring") predstavlja aktivnost u dužem vremenskom periodu u svrhu obezbedjenja osnovnih podataka o trenđu zagadjenosti hrane, dok kontrola hrane prevashodno ima za cilj da spreči da nepodesna hrana dodje do potrošača. U nekim slučajevima kontrola hrane zadovoljava datu definiciju za "monitoring". Ma primer, stalna kontrola pojave parazita u mesu, ĐYOgram kontrole sadržaja aflotoksina u kukuruzu i dr., istovremeno se mogu smatrati kontrolom hrane kao i "monitoring"-om. Kako svest o rizicima, koje donosi zagadjena hrana, raste na medjunarodnom planu, tako i rastu zahtevi da hrana, posebno uvezena hrana, bude permanentno kontrolisana, tj.,da bude pod "Sistemom za praćenje zagadjenosti". DRŽAVA KOJA NEMA RAZRA-

DJEN "SISTEM ZA PRAĆENJE ZAGADJENOSTI" ("MONITORING") I SISTEM KONTROLE UVEZENE ROBE, POSEBNO U VEZI SA SADRŽAJEM ZAGADJIVAČA, TEŠKO MOŽE DA SE ODBRANI DA NE POSTANE DAMPINŠKO TRŽIŠTE NESTANDARDNE ROBE (HRANE) KOJU NE ŽELI DA PRIHVATI NI JEDNA ZEMLJA. I ne samo to. DRŽAVA BEZ OVAKVOG SISTEMA KONTROLE, KADA JE NJENA ROBA SPREMNA ZA IZVOZ, DOLAZI

U SITUACIJU DA NE MOŽE DA ZADOVOLJI ZAHTEVE ZEMLJE UVOZNICE, A SAMIM TIM UVEK PRETI OPASNOST DA TAKVA ROBA BUDE ODBAČENA KAO NEKVALITETNA, ŽŠTO DOVODI DO VELIKIH POSLEDICA I EKONOM= SKIH GUBITAKA. Znači, pored toga što ona obezbedjuje zdravu hranu za domaće potrebe, na bazi postojanja dobrog ("monitorinq")-"Sistema za praćenje zagqadjenosti" povećava se i poverenje u zemlju kao partnera – izvoznika. Samim tim ona postiže adekvatan status zemlje - izvoznice, što se ogleda u povratnim efektima, tj., ekonomskim dobitima.

Mnoge zemlje su već uvele kontrolu uvozne robe, na primer, utvrdjuju zagadjenost nekih vrsta hrane salmonelom ili ođredjuju sadržaj aflotoksina, žive, ostataka pesticiđa itd. Nesumnjivo je da će proanrame kontrole uvoza i izvoza roba uvesti skoro sve zemlje, ili će težiti ka tome da se postojeći programi usavrše i prošire. Najverovatnije je da će ekonomska važnost "Sistema za praćenje zagadjenosti" ("monitoring") hrane iz dana u đan biti sve veća, posebno za zemlje koje ostvaruju veliku korist od izvoza hrane ili troše velika sredstva na uvoz hrane i hraniva.

Kao odgovor na sve veću brigu u vezi sa rešavanjem problema vezanih za zagadjenje životne i radne sređine kao i na sve veće zahteve za boljom informisanošću o ovim problemima kao i za većom kontrolom stepena i obima zagadjenosti, Ujedinjene Nacije su sazvale 1972. godine u Štokholmu konferenciju o čovekovoj životnoj i radnoj sredini. Na ovoj konferenciji predloženo je da UNEP bude postavljen tako kako bi

se usaglasili medjunarodni napori za očuvanje i unapredjenje čovekove sredine.

Jedna od preporuka (No.78) ove konferencije je bila "da se medjunarodno koordinisani programi istraživanja i praćenja zagadjenosti ("monitoring") hrane hemijskim i biološkim agensima utvrdjuju i objavljuju u zajednici sa organizacijom FAO i WHO, uzimajući u obzir nacionalne programe, i da rezultati budu što je moguće brže sakupljeni i obradjeni i da se učine dostupnim u cilju informisanja o trendovima i nivoima zagadjenosti za koje se smatra da su nepoželjni.

INFOĐMACIJA O METODAMA UZORKOVANJA I ANALIZA TI STAMDARDA ZA VODU

Medjunarodni standardi za vodu za piće, Thira Edition, World Health Organization, Geneva, 1971.