JUS standardizacija

- KONTAMINANTI (ZAGADJIVAČI)

Termin "kontaminant", u smislu u kom je upotrebljen u ovom materijalu, definisan je kao "ma koja supstanca ili agens čije prisustvo na ili u hrani nije poželjno "sa izuzetkom supstanci koje su.prirodni proizvodi biljaka ili životinja i aditiva koji su svesno dođati". Neke supstance, koje u mikrokoličinama pomažu neke funkcije organizma (selen i dr.), znači u poželjnim količinama, mogu se smatrati kontaminantima ako su u hrani prisutne u većim (neželjenim) koncentracijama.

Kontaminanti u hrani se mogu naći:

– kao rezultat industrijskog zagadjenja životne sređine (na primer, živa, kadmijum, polihlorovani bifenili - PCBs i das);

- kao rezultat savremene poljoprivredne prakse (na primer, pesticidi, veštačka djubriva, lekovi — rezultat lečenja životinja, i dr.) i

- kao rezultat prerade i proizvcdnje hrane (na primer, nitrozamini, neki po:lii= ciklični aromatični ugljovodonici i dr.). Medjutim, mnogi od najopasnijih kontaminata hrane koji su poznati, nastali su u prirodi, na primer, patogeni mikroorganizmi i toksini. Poređ ovog kao rezultat prirodnih geoloških procesa, javljaju se i neki drugi hemijki kontaminanti. Ukoliko je ma koji deo u lancu dobijanja hrane zagadjen, najverovatnije je da će ona predstavljati potencijalnu Opasnost po čovečije zdravlje.

DO zagađjenja može doći na bilo kom stupnju proizvodnje hrane, od početne tačke, pa sve do njenog konzumiranja. Najveći broj kontaminanata koji su ovđe pomenuti su biološki agensi ili dobro definisani hemijski agensi koji se obično u ekstremno malim količinama nalaze u organizmu. Pomenuta definicija sadrži teške metale, PCB, monomer vinilhloriđa koji potiče od polivinil-hlorida (PVC), nitrozoamine i druga N-nitrozo jedinjenja, ostatke pesticida i lekova, mikotoksine, patogene mikroorganizme, parazite i dr., a ne sadrži supstance koje su nastale kao prirodni proizvod biljaka i životinja i aditive. Ova definicija takođje obuhvata mateijale, nečistoće, kao što su: zemlja, peı i druge, kao i materijale koji su ati u cilju obmane potrošača, ali se slučajevi neće razmatrati u ovom maijalu. o

o

O

ce O O. H

O < [ai

Što se tiče radionukleiđa, za njihov "monitoring" je potrebna specijalizovana oprema i kadar, i trenutno se rutinski ispituje vrlo mali bPEŠJ uzoraka hrane kao i vođa (90sr, 137cs i 1311), Rapidno povećanje primene nuklearne energije u mirnodopske svrhe, pobudilo je interes i za ovu vrstu "monitoring"-a, medjutim, ova problematika se takodje neće razmatrati

u ovom materijalu, već je u dođatku 2. dat pregled publikacija koje obuhvataju ovu oblast.

Prirođa kontaminanata odnosno polutanata

kao i interes za ove probleme može da va-

ržira od zemlje do zemlje, pa čak i ođ regiona do regiona unutar jedne zemlje. Takodje se i prioriteti u odnosu na probleme menjaju vremenom, s obzirom da pojeđini izvori zagadjenja bivaju eliminisani ili kontrolisani a da se stalno javljaju novi. Neke medjunarodne organizacije su pripremile liste polutanata pridržavajući se prioriteta u odnosu na njihovu moĆ zagadjivanja. Lista polutanata i objekata koji treba da se ispituju a sa kojom su se saglasile medjudržavne delegacije na zasedanju o "monitoring" u (Nairobi, 1974.) pod UNEP-om data je u dodatku 3. Lista hemijskih i bioloških agenasa koja govori o mogućim zagadjivačima hrane, nalazi se takodje u prilogu ovog materijala (dodatak 4). Mada su mogi od kontaminanata, pomenuti u dodatku 4, važni za veliki broj zemalja u svetu, u nekim zemljama, posebno

u zemljama tropskih krajeva ili zemljama

u razvoju drugi kontaminanti mogu biti od većeg značaja. Kriterijumi za izbor kontaminanata u jednom "monitorinq" programu, dati su u delu II, Ovog materijala (u DrN= premi).

SISTEM ZA PRAĆENJE I KONTROLU ZAGADJENJA HRANE ("MONITORING" SISTEM)

U uvodnom delu ovog materijala bilo je reči o ovom "sistemu" kao i o odnosu OVOG pojma i pojma "pregled".

U većem broju zemalja vrše se istraživanja koja imaju karakter "pregleda" a ne onaj koji zahteva program jednog "sistema za praćenje i kontrolu zagadjenja hrane" ("monitoring" program). Ova istraživanja su u suštini ograničena na situacije ade iskustvo ili "pregled" ukazuje na postoJanje rizika po zdravlje a samim tim na postojanje potrebe za stalnim nadzorom.

Svrha i važnost "Sistema za praćenje i kontrolu zagadjenja hrane" ("monitoring" sistema). "Monitoring" može biti postavljen u višenamenske svrhe:

(a) da utvrdi osnovu i određi promene u

nivoima zagadjivača u hrani u funkciji vremena, Što obezbedjuje blagovremeno Otkrivanje povećanja nivoa zagadjivača u hrani (pre nego što postanu visoki) kada bi mogli da prilikom konzumiranja hrane ugroze čovečije zdravlje. Ovo je posebno važno u slučajevima kada zagadjivač ne izazove bolest odmah po unošenju zagadjene hrane, već posle nekog periođa (od nekoliko meseci pa čak i godina). Primeri za ovakve slučajeve su trovanja teškim metalima (olovom, kadmijumom i živom), kao i parazitima koji izazivaju taeniasis

i fascioliasis. Ovo je potvrdila intoksikacija ljudi u gradovima Minamata i Niigata u Japanu, koji su stradali unošenjem u organizam morske ribe koja je bila zatrovana živom. Da je bio postavljen odgovarajući program "Sistem za

aaa o ——-—______________________________________ 255