JUS standardizacija

Prema A. Morganu i L. Gralley-u postoji sumnja da kancerogeni efekat azbesta može da bude u vezi sa sadržajem nikla i hroma koji su poznati kao veoma snažni kancerogeni. Oni sprečavaju đelovanje encima benzpyren hydrowylase sa mogućim indđirektnim kancerogenim efektom.

Interesantna ispitivanja L.N. Pylev-a i L.M. Shabada daju najviše podataka za Osvetljavanje kancerogenog efekta azbesta. Oni su ispitivali vlakna krizotila iz raz ličitog izvora.

Uzorci azbesta su tretirani benzinom u trajanju od 12 do 16 časova, a potom u istom benzinu Još 8 do 12 časova na nešto povišenoj temperaturi. Ispitivanja su izvršena sa DSP-1 spektrografom. Utvrdjeno je da su pojedini uzorci azbesta-krizotina sadržavali benzopirena u količini od 9,96 do 36,90 mikrograma na kg. Navedeni eksperiment ukazuje na to da je azbest resorbovao benzopiren i da se njegovo kancerogeno dejstvo objašnjava prisustvom ovog najjačeg kancerogena.

Daljim ispitivanjima proveravana je apsorpciona moć azbesta prema benzopirenu. Gram krizotila stavljen je u različite rastvore benzopirena. Azbest je iz rastvora benzopirena u koncentraciji 1x10-5 g/ml apsorbovao 145 mikrograma benzopirena, iz rastvora 1x10-4 g/ml 1250 mikrograma/ml. Taj eksperiment ukazuje na povećanu resorptivnu moć azbesta u slučaju povećane koncentracije benzopirena.

·Radi daljeg osvetljavanja problema izvršena je serija eksperimenata sa vlaknima krizotila dužine od 5 do 15 ml mikrograma i ekstrahiranim benzopirenom u toplom benzinu. Različite količine ovako tretiranog krisotila unete su u traheju i pluća pacova. Četiri serije eksperimenata su izvršene i O:

1. Tri primene 2 mg prašine u intervalu od mesec dana.

2. Tri aplikacije od 2 mg azbesta zajedno sa apsorbovanim benzopirenom (0,144 mg) u mesečnom intervalu.

3. Jedna primena mešavine od 2 mg azbesta i 5 mg benzopirena.

4. Jedna aplikacija ođ 5 mg benzopirena.

U drugom eksperimentu data je injekcija u samu plućnu maramicu 20 mg krizotila u 0,5 ml fiziološkom rastvoru.

U slučaju kad su životinje tretirane sa čistim azbestom kod jednog beznačajnog broja životinja se razvilo prekancerozno stanje, bez dalje tendencije tumOrOznOg razvoja. Analogno unošenjem 6 mg azbesta i 0,144 mg benzopirena dolazilo Je do visoke pojave prekanceroznog stanja već na kraju prve nedelje od početka eksperimenta. Plućni tumori su nadjeni u frekvenciji 28,6%.

U trećoj seriji eksperimenata gde su Životinjama unete količine azbesta ođ 2 mg i

5 mg benzopirena došlo je do najbrojnije pojave tumoroznih reakcija od 54,5%.

U četvrtoj seriji eksperimenata sa benzopirenom došlo je do prekanceroznog stanja, ali ne do raka pluća.

Izvedeni eksperimenti ukazuju na najštetniji efekt kombinovanog unošenja azbestnih čestica sa benzopirenom. Izgleđa da azbest produžava vreme delovanja benzopirena i povećava njegov kancerogeni efekat.

U slučaju unošenja krizotila u plućnu maramicu pomoću injekcije kod 18 životinja od 48 je došlo do pojave mezotelioma, koJe su ubrzo uginule.

Iz izvedenog eksperimenta se zaključuje da kancerogeni efekt azbesta proističe iz prisutnog benzopirena. Svakako je potrebno postaviti pitanje o iznenadjujućem prisustvu benzopirena u azbestu. Verovatno da azbest ima veliku apsorpcionu moć, a da je sa benzopirenom došao u kontakt kroz geološku evoluciju zemljine kore.

Poznato je đa se benzopiren stvara pirogenacijom, medjutim, mogući su i druci putevi sinteze. Izgleda da neke anaerobne bakterije mogu da vrše sintezu benzopirena na bazi vlastitog metabolizma.

Prema Nelsonu i Smit-u kancerogeni se mogu naći u sedimentu mora i okeana i to: u sedimentu Atlanskog okeana kođ severo-

zapadne francuske obale nalazi se 1,7 mikrograma benzopirena na gr. U Sredozemnom

moru kođ Napulja se nalazi 3, a u Jađranskom moru kod severne italijanske obale prisutno je 3,4 mikrograma benzopirena na gr.

Ispitivanjem fitoplanktona nadjeno je 0,4 mikrograma/g biomase.

Navedeni primeri su veoma interesantni i ukazuju na potrebu daljeg istraživanja prilikom zauzimanja stavova o daljoj primeni azbestcementnih cevi.

Neke zemlje su zabranile primenu azbest cementnih cevi, medjutim, bilo bi korisnije primenom nove tehnologije dati proizvode u čiji zdravstveni efekt ne bi trebalo sumnjati. Za sada bi proizvodjačima azbest cementnih cevi trebalo sugerirati da koriste dosadašnja naučna iskustva u objašnjenju fenomena štetnosti azbesta i da novom tehnologijom ekstrakcije benzopirena otklone rizik bilo prevlačenjem unutrašnje strane cevi nekom inernom materijom koja će sprečiti prodiranje azbestnih čestica u vodu za piće.

Jasno je da su čestice azbesta kancerogene sa afinitetom prema plućnoj i trbušnoj maramici. Štetni efekat zavisi od prisus-_ tva benzopirena u česticama azbesta i od dijametra samih čestica koje treba da prodju zamršeni lavirint puteva do šoknog tkiva. Utvrdjena saznanja ukazuju na potrebu napuštanja primene azbest cementnih cevi za ciljeve vodosnabdevanja. Medjutim, one imaju veoma korisne osobine te je korisnije uložiti dđalje napore za selektivno uklanjanje štetnog agensa iz sirovine pre stavljanja finalnog proizvođa na tržište. .

314 0 ________________________-