JUS standardizacija

- otporne su prema delovanju mahaničkih udara bilo prilikom potiskivanja vođe ili prema seizmičkim uticajima. Izdržavaju potrese do 790 Merkalijeve skale. (U slučaju potresa u području crnogorskog pPri= morja nisu izdržale razaranja tog stepena. Na više mesta došlo je do poprečnog pucanja cevi što je otežavalo napore u merama za normalizovanje stanja posle katastrofe); -— ne menjaju fizikalne osobine vode, zbog rdjanja i razvoja ferigunoznih bakterija;

- spojevi se lakše izvode i ne zahtevaju primenu kučine i smole, smanjujući sekundarno zagadjenje;

– po masi su lakše od livenih cevi i ne zahtevaju veće angažovanje oko polaganja u Log

- zadržavaju stalno, tokom primene, glatku unutrašnju površinu ne povećavajući povećan utrošak energije za potiskivanje vođe do potrošača.

Zbog iznetih razloga i u nas su našle Široku primenu naročito u novo-izgradjenim VOdovodima. Hemijske osobine azbesta

Azbest dolazi u formi minerala krizotila i amfibola. Krizotil čini 90% ukupno proizvedenog azbesta.

'kviru minerala amfibola susreću se pet ijanti: amozit, antofilit, krocidolit, ktinolit i tremolit. Najčešće se nalazi

u serpentinskim stenama. Njegove fizičke

obine zavise od kristalne strukture.

olit ima vlaknastu slojevitu struktuetraedđričnih kristala. Veličina fib=-

a iznosi od 10 do 80 pa najčešće od 30 18 · Njegova hemijska formula ima slei iji: Mg3S5iO,O0- (OH) 2·

U prirodi se nalazi zajedno sa magneti tom

i brucitom. Sa azbestom može se izmedju fibrila naći gvoždja 19 do 58%, hroma 3 do 13%, kobalta 7 do 23%. U manjim količinama može još da sadrži mangana, nikla i skandijuma. Strani metali u rudi azbesta se dobro rastvaraju u kiselinama a i tkivnim tečnostima. Magnezijum se iz azbesta rastvara u prvim danima kontakta sa tkivom do 2 meseca u ko=ličini od 30%, posle ostaje nepromenjen.

Amfibol dolazi najčešće u obliku krocidolita čija Je približna hemijska formula:

NaSFe,SFe, SicO2. (OH), amozit (FeMg) 25igO5D (OH), antofilit (MgFe).Si.O5 (OH). Medju vlaknima amfibola takodje se nalaze razli-

čiti metali. Amfibol je mnogo otporniji od krizotila prema delovanju baza i kiselina.

Serpentinske stene sadrže azbesta, u talku se nalazi kao nečistoća kao tremolit.

Proizvodnja azbesta je pred kraj prošlog veka iznosila 200.000 tona, a danas se proizvodi preko 4 miliona tona gođišnje.

Mogući uticaji azbesta na zdravlje

Pojava fibroze pluća kod radnika izloženih delovanju azbestne prašine odavno je poznata. To oboljenje vezano je samo za pluća i mislilo se da azbest ne deluje toksično na bilo koje đruge organe. Ubrizgan u potkožno tkivo, jetru ili bubrege nije davao patološke promene. Mislilo se da su promene na plućima izazvane sekundarnim đelovanjem, odnosno začepljivanjem bronhija i bronhiola vlaknima azbesta, što je dovodilo do bujanja vezivnog tkiva i specifične bolesti poznate pod izmeno a z be s t o z a. Medjutim, kad se 1971. gođine pojavila sumja da je azbest izazivač mezotelioma na plućnoj maramici i peritoneuma, Onđa se počela posvećivati' ozbiljna pažnja mogućim efektima na zđravlje, a naročito njegovim kancerogenim efektima. George Weit predsednik naučnog instituta za medicinu rađa u SAD je tvrdio da azbest nema štetni efekat. Bouser je davao grupi pacova po 2 grazbesta neđeljno i nije konstatovao pojavu raka. Medjutim, stuđije Newhouse M. u jednoj azbestnoj tekstilnoj industriji u Londonu ukazuju na visoku smrtnost od raka bronhija i mezotelijalnih tumora. Smrtnost je bila u vezi sa dužinom ekspozicije i obimom izloženosti štetnom agensu. Selikoff I., Hamon E. Seidman H. utvrdjuju visoki stepen CINI. A od oboljevanja od raka medju radnicima zaposlenim

u proizvodnji azbestnog izolacionog materijala. Rak organa za varenje je bio dvostruko veći od uobičajenih nalaza, a slučajevi mezotelioma bili su u 7% od svih smrtnih slučajeva. Rak se javlja posle izloženosti azbestu od 10 do 14 godina, a posle

30 do 35 godina kod radnika slabije eksponiranih delovanju azbesta. Podaci nisu bili dovoljni da se utvrđi razlika izmedju uticaja pojedinih minerala azbesta.

Wagner i Barry su ispitujući kancerogeni efekat azbesta pokazali da je potrebno najmanje 30 meseci praćenja pojave na eksperimentalnim životinjama da bi se utvrdio pravi kancerogeni efekat. Verifikujući rezultate 803 slučaja mezotelioma, svega 20% se javilo nakon 1,5 godine, posle dve godine 60%, a posle 30 meseci 95% od svih utvrdjenih slučajeva.

Interesantna su ispitivanja AC. Allison-a na kulturi tkiva na plućnim makrofagima, mezotelialnim ćelijama, plućnim alveolarnim epitelialnim ćelijama i fibroblastima. On je utvrdio da mezotelialne ćelije plućne i trbušne maramice pokazuju najveću aktivnost u pogledu fagocitoze azbestnih čestica. Fagocitoza se ostvaruje sa česticama manjim od 5 milimikrona sa citotoksičnim efektom. Promene u ćelijama sa fagocitar nim azbestom stvaraju vakuole sa poremećajima lizozoma. Ćelija menja boju i izgled. Interesantno je navesti da male doze krizotila ne izazivaju pomenuti efekat niti krupne čestice azbesta. (OVO može da posluži kao polazna osnova za nOrmiranje čestica azbesta u vođi). Fibroblasti peritoneuma miša pokazali su se otpornim prema štetnom efektu azbesta, mikrofagi se ponašaju slično mezotelialnim ćelijama.

313