JUS standardizacija

podrazumeva se najveća greška merila (pozitivna ili pozitivna i negativna) pri kojoj merilo prema tehničkim propisima (metrološkim uslovima) može biti dopušteno za upotrebu (za javni saobraćaj).

Postoje razni načini izražavanja dopuštenih grešaka merila.

Granice dopuštene apsolutne greške merila mogu biti izražene na sleđeći način:

+ –- u Obliku: GA=-—_ a „.......... (6) gde je a - stalna vrednost; – u vidu zavisnosti od pokazivanja merila (važi za merne ins-

trumente) i predstavlja dvočlani izraz sledeće formule:

GA => (a * bxjI was da (7)

– u viđu tabele daju se granice dopuštene greške za razna pokazivanja merila.

Granice dopuštene relativne greške merila mogu se izraziti pomoću sledeće formule:

+ GA _ + GA . (8)

x x o

GR =

ili u procentima (š):

+ 100•GA _ + 100•GA

x x o

GR(%) = (9)

Granice dopuštene sveđene greške merila odredjuju se pomoću sledeće formule:

ili u procentima (5):

_ + 100sGA

GS(5%) N tt ... (11) gde je: N - normirana vrednost koja kod mernih

instrumenata predstavlja krajnju vrednost skale, a kod mera nazivnu vrednost.

4. Klase tačnosti merila

Jedna od vrlo značajnih karakteristika merila je klasa tačnosti.

Pod klasom tačnosti merila podrazumeva se uopštena karakteristika merila koja je odredjena granicama dopuštenih osnovnih i dopunskih grešaka, a takodje i drugim sVvOjstvima merila koja utiču na tačnost.

Treba istaći da klasa tačnosti karakteriše svojstva merila u pogledu tačnosti, medjutim, klasa tačnosti nije neposredni pokazatelj tačnosti merenja merila.

U vezi sa tim, može se dogođiti da merilo niže klase tačnosti meri sa višom tačnošŠću od merila više klase tačnosti i obratno. Veza izmedju klasa tačnosti i granica gre-

šaka za merila može biti izražena na jedan od sledećih načina:

– merila kođ kojih su granice dopuštenih grešaka izražene u viđu apsolutnih grešaka izrazi (6) i (7) mogu imati klase tačnosti izražene rednim brojevima ili slovima;

Ovoj grupi merila pripađaju mere (materijalizovane): metri, merne trake, merke, merni kalibri, tegovi, električni Otpornici i. dr.

– merila kod kojih su granice dopuštenih grešaka izražene u vidu relativnih grešaka izrazi (8) i (9) mogu imati tačnosti izražene nizom brojeva:

1.000 =, 5%%0%./) 2 NO 2, 5.30 410, by 5130 / (60%, a. Gde je ni= 1; 'Oy =1g =O Jed;

Ovoj grupi merila pripadaju integracioni merni instrumenti: električna brojila (strujomeri), vođomeri, plinomeri, taksametri, sekundomeri, brojila toplotne energije i dr.

- merila kod kojih su granice dopuštenih grešaka izražene u vidu svedenih grešaka izrazi (10) i (11) mogu imati klase tačnosti izražene iz gore navedenog niza brojeva;

Ovoj grupi merila pripadaju pokazni merni instrumenti (električni i mehanički): ampermetri, voltmetri, vatmetri, elastični manometri, termometri, vage sa pokretnim položajem ravnoteže i dr.

5. O tačnosti merenja

Pod tačnošću merenja podrazumeva se kvalitet merenja koji održava bliskost rezultata merenja pravoj vrednosti merene veličine.

Kvantitativna tačnost T može se izraziti recipročnom vrednošću modula relativne greške R odnOsno:

1 li 1 x T = = | ---_— = e — — (12) R| Xx - Xo x- X |A| Xo x* gde je:

x - pokazivanje merene veličine ili nazivna vrednost na merilima, A - apsolutna greška merila.

Prema izrazu (12) za tačnost, manjoj vređnosti apsolutne greške A odgovara veća tačnost T i obratno, a što opravdava datu formulu za tačnost (primer: ako je relativna greška merenja R = 10 3% = 105, tada je tačnost T = 105).

Literatura: Dokumentacija Saveznog zavođa za mere i dragocene metale, Beograd.