JUS standardizacija
2. Način izražavanja grešaka
Prema načinu izražavanja mogu se razliko- . vati sledeće greške merenja i greške merila. 2.1 Greške merenja Apsolutna greška merenja - A“ izražava
se u jedinicama merene veličine (metrima, kilogramima, voltima, vatima i dr.) i predstavlja razliku izmedju rezultata me-
renja x“ i prave vrednosti Xo 2) merene veličine: _
= EC OC. pejekaje ose celi a. O 00.0 O 1 A x Xo (1) Relativna greška merenja - R~ odđredjuje
se kao odnos apsolutne greške A“ i pra-
ve vrednosti x_ merene veličine (pri čemu je XS # 0): Ž O— XX R= = =O dG Spejer (2) pio x o O ili u procentima (%): x — Xx R-(%) = Xo 100 ela ejeeXke : (2)
Pošto se rezultat merenja x” obično malo razlikuje od prave vrednosti x , to se u praksi u imeniocima formula (27 i (2“) umesto Xo stavlja x".
Shodno tome, formule (2) i sledeće oblike:
(27) dobijaju
RS = CU OL (2") od 3 ili u procentima (3%): > XC — 3 - Na NA = o, --- {ny R-(%) < 100 <> 00 . (2 ) •|D3)
2.2 Greške merila
Apsolutna greška merila A je razlika izmedju pokazivanja (ili nazivne vrednosti) merila x i prave vrednosti xo merene veličine: A=S=XxX-xX
gde je:
x - pokazivanje kazaljke na skali ili pokazivanje digitalnog uredjaja (na mernom instrumentu) ili naznačena nazivna vrednost (na meri);
x.o prava vrednost merene veličine.
2) Pošto prava vrednost zr pri mepnenju ostaje po pravilu meposmata, u praksi se umesto mje uMpDOtrebljava vpednost koja se dobija pomođu odgovarajuđeg etalonskog odnosno kontrolnog me?Pila. 326
Relativna greška merila R je odnos izmedju apsolutne greške merila A i prave vrednosti x merene veličine:
ili u procentima (%):
x - x: =. 100. = —_—O « 100 x O o
R(%) =
(470)
x
U praksi se u imeniocima izraza (4) i (47) umesto Xe stavlja XX.
Shodno tome, izrazi (4) i (47) mogu se napisati u sledećim oblicima:
A o x
ili u procentima (38):
x ——=—= s 100 x
(4)
Svedena greška merila S je odnos izmedju apsolutne greške A i normirane vrednosti N:
ili u procentima (š%):
x_ Xx
O — JIO0: „av
A
S(%) = 100 = (5)
Normiranu vrednost merila N treba razlikovati kod mera i mernih instrumenata.
Kod mera normirana vrednost N predstavlja nazivnu vrednost.
Kodđ mernih instrumenata ljati:
N može predstav-
- krajnju vrednost radnog dela skale (oc seg merenja) za slučaj da se nula nal zi na kraju skale ili van kraja skale:
a- zbir krajnjih vrednosti delova skale,
ako se nula nalazi izmedju radnih delova skale.
Prilikom merenja neophodno je raspolagati
podacima o granicama dopuštenih grešaka merila.
3. Granice dopuštene greške merila
Pod granicama dopuštenih grešaka merila