JUS standardizacija
inovacija i drugih vidova stvaralaštva i štednje i njihovog doprinosa ekonom=skoj stabilizaciji, kao i jačanju ma-
terijalne osnove udruženog rada.
od 1975. godine koja je proglašena za "Godinu tehnoloških inovacija i zaštite prava industrijske svojine u Jugoslaviji"1) učinjeni su znatni napori, na stvaranju povoljnije društvene klime i uslova za razvoj inovacijskih procesa i zaštite prava industrijske svojine. Ti rezultati se naročito ogledaju u:
- samoupravnom i zakonskom regulisanju osnovnih dužnosti i prava subjekata u našem društvu da stvaralaštvom obezbedjuju uslove za sopstveni progres;
- sve pozitivnijem odnosu prema inven=tivnoj delatnosti u većini OUR-a;
- afirmaciji raznih oblika društvenog organizovanja kako bi novatorstvo i racionalizacija u većem stepenu postali faktor produktivnosti i ekonomičnosti; – regulisanju normi i kriterija kroz pravilnike o vrednovanju stvaralaštva postavljenih na samoupravnim principima; - ostvarivanju većeg stepena dohotka putem inovacija;
- razvijanju sistema raspođele i boljem podsticanju inovatora;
- davanju sve većih društvenih priznanja novatorima;
– znatno boljoj informisanosti javnosti preko svih oblika javnog informisanja o razvoju novatorstva, domaćoj tehno.logiji i drugom;
- unapredjivanju nekih zakonođavnih me-
i ra, koje su do sađa preduzete /izmena
ı Zakona o puštanju lekova u promet i \donošenje zakona o dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji/.
Preduzete mere nisu dovoljne i zato u čitavom društvu treba pristupiti organizovanom rešavanju svih problema u vezi
s tehnološkim razvojem. Izgradjivanje strategije tehnološkog razvoja javlja se kao ključni zađatak svih subjektivnih snaga i kao osnova za dalji uspešan tehnološki i ekonomski razvoj zemlje i uključivanje u medjunarodnu podslu rada kao i za njeno dalje tehnološko i ekonom'sko osamostaljivanje.
Pored postignutih uspeha i rezultata u ovoj oblasti još ima teškoća, problema
i subjektivnih slabosti koje otežavaju brži razvoj inventivnog rađa, tj. ostvarivanje na toj osnovi veće produktivnosti i dohotka, pa i ukupnog privrednog razvoja, i boljih uslova za razvoj SOcijalističkih, samoupravnih društveno-ekonomskih uslova.
Zato je potrebno intenzivnije delovati na jačanju svesti o tome da ova đelatnost mora postati sastavni deo aktivnosti i rađa u OOUR-a, a društveno đogova-–
ranje i sporazumevanje osnova u rešava-– nju aktuelnih pitanja u ovoj oblasti.
Društvenim dogovorom o podsticanju i vrednovanju stvaralaštva, koji je donesen juna 1977. godine, Savezna konferencija SSRNJ ima obavezu da u okviru svog društveno-političkog angažovanja podstiče i organizuje akcije kojima će kao najširi front organizovanih socijalističkih snaga neposredno, uticati na dinamičniji razvoj naučno-istraživačkog rađa, proizvodno-tehničkog stvaralaštva, novatorstva, racionalizatorstva i drugih vidova kreativnog rađa koji povećava produktivnost i jača materijalnu Osnovu udruženog rađa, doprinoseći razvoju proizvodnih snaga društva.
U proteklom periodu SSRNJ, angažujući
se na što doslednijoj primeni i realizaciji osnova Društvenog dogovora, dao je značajan doprinos razvoju ovih delatnosti. Uspešno je podstican rad društveno-stručnih organizacija, organizovana su brojna savetovanja, tribine, simpozijumi iz ove oblasti, gde se nastojalo da se da maksimalan doprinos ostvarivanju ciljeva i obaveza utvrdjenih pomenutim Dogovorom. Takodje se radilo na povezivanju nauke i prakse preko naučno-istraživačkih institucija i” OUR-a iz materijalne proizvodnje,SIZ-ova za naučno-istraživački rad, kao i kroz rad svojih oblika delovanja. Preko svojih delegata u Koordinacionom odboru
za stvaralaštvo dat je doprinos vodjenju zajedničkih akcija u pokretanju korisnih inicijativa.
III
U ostvarivanju društvenih opredeljenja o stvaralaštvu SSRMJ će u narednom periodu posebnu pažnju posvetiti široj mobilizaciji javnosti i svih delova fronta radi bržeg sprovodjenja Osnovnih političkih opredeljenja Društvenog dogovora, kao i dugoročnih zadataka.
Pokretanjem najšire aktivnosti u celokupnom političkom i samoupravnom Životu,
pre svega, u samoupravnim organizacijama · i zajednicama, kao i u uđruženom radu uopšte, radi snažnog mobilisanja javnosti na ovim zajedničkim zadacima, daće se potreban doprinos stvaralaštvu, inovacijama i racionalizaciji proizvodnje, tj.
. politici ekonomske stabilizacije koja je · zacrtana u osnovnim dokumentima našeg
društveno-ekonomskog i političkog sistema. Poseban napor učiniće se u razvijanju stvaralaštva u delatnostima od kojih
u najvećoj meri zavisi stabilnost ekonomskog razvoja, kao što su energetika, proizvodnja hrane, uvoznih sirovina i repromaterijala, saobraćaj, gradjevinarstvo HO 1
Savez komunista, Socijalistički savez, Savez sindikata, Savez boraca i Savez socijalističke omladine i druge subjektivne snage, treba doslednije da se angažuju u podsticanju i stvaranju neophodnih društvenih uslova za brži razvoj
aa e II __________ __________ o _______Č__O5