JUS standardizacija

primena čI. 16. pravilnika o kvalitetu proizvoda od voća,

povrća, pečurki i pektinskih preparata u proizvodnji

voćnih sokova

Dr Života Živković

Mada je proizvodnja voća u našoj zemlji razvijena, a potencijalne mogućnosti za dalje unapredjenje veoma velike, ovoj grani naše privrede dosta dugo nije poklanjano dovoljno pažnje. To se može shvati-

i ako se zna da voće spada u lako kvarljiproizvođe kao i da je sezonskog karaktera Što znači da se u kratkom vremenskom periodu mora prerađiti u razne proizvođe koji se kao takvi mogu čuvati, čime

se potrošnja produžava i na periode vremena kad voća nema. Jeđan od voćnih proizvoda koji je već našao svoje potrošače jeste voćni sok. Sigurno je da će se potrošnja povećavati ako kvalitet voćnih sokova bude dobar i ujednačen. O ovome treba voditi računa posebno u vreme kad

se na tržištu pojavljuje niz proizvoda

iz grupe osvežavajućih pića, kod kojih

je aroma tako podešena da potseća na voćne sokove i ako se od njih mnogo razlikuju. Medjutim, moramo istaći da o toj činjenici proizvodjači voćnih sokova ni-

su baš uvek vodili dovoljno računa. U

borbi za dohodđak, pored sve većeg uvlačenja osvežavajućih pića, postepeno se zaostajalo u kvalitetu voćnih sokova, sadržaj voća je postepeno smanjivan a povećavana je količina saharoze. To niK + |

< (n

O

azvoj voćarstva, jer je bilo mnogo jednostavnije uvesti sirovinu za proizvodnju osvežavajućih pića. Nažalost, deo te sirovine u toku poslednjih godina odnosno pre donošenja novog Pravilnika o kvalitetu proizvoda od voća, povrća, pečurki

i pektinskih preparata, koji je objavljen u "SHu_ istu SERUJO" br. IJ 79 a bo sje KOrišćen za proizvodnju voćnih sokova. Tako je izvestan broj voćnih sokova od citrus plodova bio vrlo sličan osvežavajućem piću. Razlika je bila samo u etiketi ali je i tu bilo dosta nejasnoća, jer je naziv proizvoda štampan tako sitnim slovima da skoro i nije bilo moguće lako

e a NL aj Lu ri my = Sl e U ai CZ = 409

razlikovati sok od osvežavajućeg pića. Mađa i voćni sok može biti gaziran, razlika je pravljena samo u sadržaju CO„., pa se smatralo da osvežavajuća pića karakteriše ugljen dioksid.

Imajući sve Oovo u Vidu, Savezni zavod za stanđardizaciju je u toku dužeg periodđa vremena zajedno sa proizvodjačima kontrolnim službama i naučnim ustanova-– ma rađio i doneo pomenuti pravilnik, koji se primenjuje od 5. jula 1979. godine. Zbog navedenih problema kodđ proizvodnje voćnih sokova, u ovom propisu je njima posvećena posebna pažnja. Bilo je krajnje vreme da se viđi kako je nemoguće samo povećanjem cena regulisati problem voćnih sokova, odnosno shvatiti da jedino kvalitet može da doprinese requlisanju tog pitanja a da cena treba da bude adekvatna kvalitetu.

U tom cilju bilo je neophodno propisati sledeće:

– da se voćni sok može proizvoditi samo od svežeg ili smrznutog voća, doradom voćne kaše ili matičnog voćnog soka i razredjivanjem koncentrovanog VOĆnog soka;

- da prema sadržaju nerastvorljivih sastojaka voća, voćni sok može biti: bistar, mutan ili kašasti;

– da se, kako sirovina, tako isto i VoĆni sok može konzervisati samo fizičkim postupcima;

-– da učešće suve materije iz voća u VOĆnom soku ne sme biti manje od 40% sem nekih vrsta voća kod kojih je ovo učešće najmanje 35 odnosno 30%;

– da baza za obračun učešća suve meterije bude propisana suva materija za po-