JUS standardizacija
Osnovni uslovi za bolje organizovanje standardizacije u našoj zemlji
Početak organizovanja standardizacije u našoj zemlji zasnivao se na posleratnoj koncepciji da je država, nosilac planiranja i rada u privredi zemlje. U skladu
sa tim je osnovana Savezna komisija za stanđardizaciju U okviru Savezne planske komisije, koja je u ime države inicirala
i donosila jugoslovenske standarde. Savezna komisija za standarđizaciju je prerasla u Jugoslovenski zavođ za stanđarđizaciju, a sa razvojem samoupravijanja u našoj zemlji rastao je i uticaj organizacija udruženog rada na rad ovog Zavoda koji ođskoro.nosi naziv Savezni.
Danas su prisutne sledeće slabosti organizovanja standardizacije na nacionalnom nivou, kao isključive delatnosti u okviru organa države:
a) Udruženi rad, koji standarde koristi kao instrument racionalizacije i wnapredjivanja svog poslovanja, zahteva mmoOgo veći broj standarda i standarde boljeg kvaliteta nego što se to može ostvariti kroz sađašnji mehanizam rađa Saveznog zavoda za standđarđizaciju. Usled nedostatka jugoslovenskih standarda, udruženi rad je prinudjen da direktno koristi
DIN, ISO, IEC, BS, NF i druge medjunarodne i strane standarde, sa svim negativnim posledicama potpadanja pod uticaj i zavisnost od zemalja donosilaca ovih standarda.
b) U nastojanju da se donese što veći broj novih jugoslovenskih standarđa, da bi se izašlo u susret zahtevima navedđenim pod a),, nema se dovoljno kadrovskih i drugih mogućnosti da se vrši revizija već donetih standarda i njihovo blagovremeno uskladjivanje sa razvojem tehnike i tehnologije. Iz tih razloga veliki :broj važećih jugoslovenskih stanđarđa je zastareo | ne odgovara sadašnjim potreĐama privrede.
e) Uticaj organizacija udruženog rađa na planiranje i izradu ju6Goslovenskih standarđa u praksi Je manji nego što to intepresi ovih organizacija zahtevaju.
|
d) Uticaj organizacija udruženog rađa, kao i uticaj ostalih društvenih snaga u našoj zemlji, na planiranje i izrađu medjunarođnih standarda znatno je manji hego ŠtO to interesi naše privrede i društva zahtevaju. :
e) Sa stanovišta ostvarivanja opštedruštvenih interesa u našoj zemlji ostala su
nepokrivena, ili su samo delimično pokrivena, aktivnostima stanđardizacije mnoga važna privredna i društvena područja, usled čega zemlja ne ostvaruje odgovarajuće pozitivne efekte u svom razvoju, ili čak trpi direktnu štetu. Tu se radi, ma primer, O nedostatku unifikacije i tipizacije u inđustYijskoj gradnji stanova, seizmici i slično, neracional=noj potrošnji energije i sirovina, o neđostatku uhifikacije i tipizacije sa stanovišta jačanja odbrambene sposobnosti žem-
lje'i neađekvatnoj zaštiti života ji zdravlja ljudi i zaštiti imovine, životne i radne sređine itd.
'Glavni razlog za postojanje ovih slabos-
ti leži, pored ostalog, i u tome što je Savezni zavod za stanđarđizaciju morao đa u orijentaciji svog delovanja pravi kompromis izmeđju onoga što su iziskivale direktne potrebe mnogih organizacija uđruženog rađa, sa razvijenom svešću o neophodnosti stanđarđizacije za brži sopstveni razvoj i razvoj onoga što su zahtevali opštedruštveni interesi sagledavani za celu našu zajednicu i izražavani kroz planove razvoja zemlje i druge slične dckumente. Kompromis je morao da se pravi jer je aparat Saveznog zavođa za stanđardizaciju nedovoljan da bi se mogle zađovoljiti oDe grupe zahteva, pa u praksi nije na odgovarajući način zađovoljena ni jedria od ovih grupa zahteva. e
Prema tome, osnovni uslovi za bolje ocrganizovanje stanđardizacije u našoj zemlji moraju se tražiti u pravcima u kojima će se, s jedne strane, pojedini zahtevi Organizacija udruženog rađa moći što brže
i potpunije zađovoljavati, a s druge strane, u kojima će se i opštedđdruštveni interesi moći efikasno ostvarivati.
Samoupravno transformisanje i u ovoj Oblasti jedini je siguran put za ostvarivanje uslova u kojima će organizacije udruženog rađa moći đa zadovolje svoje potrebe po pitanjima standđarđizacije. Zbog toga njihov rad kroz poslovne i druge samoupravne zajednice, kako je to regulisano Zakonom o standardizaciji i Zakonom O udruženom radu, mora đa obezbedi ono što do sada nije bilo moguće ostvariti isključivim delovanjem kroz mehanizam Saveznog zavođa za standardizaciju. Ove zajednice, koje nastaju i rađe kao rezuitat potrebe za zajedničkim radom na rešavanju zajedničkih problema poslovanja, najprirodniji su organizacioni oblik za rešavanje zajedničkih pitanja iz oblasti standarđizacije.
Prenošenjem rađa na poslovne i druge samoupravne zajednice za ona pitanja standardizacije koja su od pretežnog interesa za te zajednice omogućiće se Saveznom zavodu za standardizaciju da se više angažuje na rešavanju pitanja ođ opštedruštvenog interesa. U pitanja od interesa za zajednicu, koja je nosilac granske stanđardđizacije,spadaju takodje i pitanja njenog uticaja kako na
·Đlaniranje i izradu jugoslovenskih standar-
da, tako i na pitanja iz oblasti međjuna-
rodnog rada na standardizaciji. Iz tih razloga ranije pomemute slabosti mogle bi uspešnim rađom posiovnih i drugih samouprav-
nih zajednica da se ublaže li potpuno otklone.
Analizirajući interese organizacija udruženog rada u vezi sa standardizacijom, mora se izstaći da se oni prvenstveno javljaju u onim organizacijama koje su suočene sa konkurencijom na domaćem tržištu, a još više sa konkurencijom na inostranom
E E | | _ _ M. UW H _ ________ 388