JUS standardizacija

vidovima konkurentske borbe izmedju pojedinih organizacija, koja se često SVOdi i na medjusobno kočenje u razvoju i slabljenje snage, a time dovodi do usporavanja opšteg razvoja.

To ne znači da se i stanđarđizacija ne može koristiti, ili da se ne koristi, za konkurentsku zaštitu sopstvenih interesa koju stvaraju kako pojedine organizacije, tako i grupe organizacija, pojedine države, pa i grupe država. U mnogim razvijenim zemljama, inicijativom privrednih organizacija, još ođ početka ovog veka počela se organizovati standardizacija na nacionalnom nivou, koja je imala dva osnovna cilja: dogovorom izmedju organizacija iznalaziti zajednička najracionalnija i najoptimalnija rešenja po pitanjima tehnike, tehnologije i medjusobnog komuniciranja, a uz to se zaštiti od prodora robe iz organizacija izvan zemlje. |

Medjutim, kako su domaća tržišta postajala pretesna i kako je potreba za izVO= zom u većini razvijenih zemalja postala uslov za dalji razvoj, stanđardizacija

se prenela i na medjunarodni nivo da bi

se uklonile prepreke razmeni robe izmedju zemalja, koje postoje zbog razlika u nacionalnim standardima a, isto tako, i

u propisima koje donose pojedini državni organi. Tako standardizacija na medjunarodnom nivou danas prvenstveno ima zadatak da olakša razvoj medjunarodne trgovine i tehničko-tehnološke saradnje. Helsinški :akt o bezbednosti i saradnji u Evropi i :najnoviji Sporazum o tehničkim barijera'ma trgovini u okviru GATT to najbolje 'ilustruju. Medjunarodna stanđardđizacija, dakle postaje aktivnost u kojoj se mođerna tehnika i tehnologija stavljaju u funkciju medjunarodne razmene dobara.

Posledice ovakvog sprezanja trgovine i standardizacije su očite:

- Nerazvijene zemlje, nemajući razvijenu nacionalnu standardizaciju i tehničku regulativu, potpuno su izložene direktnom prodoru stranih tehnika i tehnologija koje ne dozvoljavaju stvaranje nacionalnog tehničkog i tennološkog jedinstva i identiteta, a domaća industrija se guši pođ najezdom "da:nping" robe, gde se ne pravi razlika izmedju dobre i loše robe koja ponekad ne ispunjava ni najosnovnije zahteve kvaliteta.

-– Razvijene zemlje,budući da su razvile nacionalnu standardizaciju i regulativu, predstavljaju neprobojne tvrdjave za sve proizvode spolja koji nisu u sklađu sa tom standardizacijom i regulativom, nezavisno od toga kakva im je cena. Ovo predstavlja bolju zaštitu domaće industrije od bilo kakvih carinskih i sličnih mera.

Medjunarodna stanđardđizacija treba da postane univerzalni most za ulazak u pomenute nacionaime tvrdjave, ali samo za one zemlje koje su se organizovale i osposobile za savremeno delovanje po pita= njima standardizacije. Za one koje to ni-

su uspele medjunarođna standardizacija predstavlja samo još jeđan novi oblik „prepreka za izvoz.

U našoj zemlji, u kojoj se stanđardi zacija na nacionalnom nivou organizovano sprovodi već tridesetak godina, iako Ššu ostvareni značajni rezultati po kojima spadamo u naprednije zemlje u OVOm DpOgledu, još uvek nisu otklonjene neke krupne slabosti koje postoje u ovoj delatnosti i nisu iskorišćene bitne mogućnosti u ovoj oblasti koje bi pružala bolje organizovana aktivnost. _

Za iskorišćavanje ovih mogućnosti neopho= dno je aktivnost standardizacije organizovati tako da se izvrši optimalna kOOrdinacija rada i delovanja svih snaga koje u njoj učestvuju: organizacija udruženog rađa i drugih ocrganizacija, zajednica i organa društveno-političkih za= jednica, imajući u vidu da se to delovanje odvija kroz sledeća tri nivoa:

- jugoslovenski, u kome je nosilac federacija preko Saveznog zavođa za standardizaciju; - granskog, u kome su nosioci organizacije udruženog rada preko svojih aso=cijacija i zajednica;

- internog, u kome su direktni nosioci organizacije udruženog rađa.

Pri tome se podrazumeva da to đelovanje takodje mora obuhvatiti i medjunarodni nivo, s obzirom da medjunarodna standardizacija ima sve odlučniji uticaj na

ceo proces standardizacije.

Organizovanje standardizacije u našoj zemlji treba, dakle, da ide u dva pravca:

- u pravcu jačanja jugoslovenske privrede, putem racionalizacije rada, efikas-_ nijeg poslovanja i podizanja kvaliteta proizvoda i usluga i putem zaštite od štetnih uticaja spolja i

- u pravcu jačanja našeg uticaja na zbivanja u medjunarodnoj standardizaciji.

Ova analiza ima za cilj da utvrdi smer-

nice i kriterijume za bolje organizovanje i uskladjivanje programa i planova rada izmedju pomenutih nivoa standardizacije kako bi se obezbedio efikasan, ekonomican i skladan sistem jugoslovenske standardizacije, zasnovan na potrebama razvoja privređe i društva i oOstva-– rivanja pomenutih mogućnosti uključivanja u medjunarodne sisteme standardizacije. Analiza sadrži i predlog mera potrebnih za realizaciju zaključaka koji proizilaze iz Analize. U prilogu Analize dato Je Razmatranje organizovanja stanđardizacije po nivoima, sa stručno-tehničkoq aspekta, koje čini sastavni deo ove analize. SB a a m a aa a a aaa aa sen m==dl UML M A A u |