JUS standardizacija

Videti slike od broja 1 do 7

Brojevi koji nisu zauzeti 7, 8, 9 omogučuju da nova vrsta ureznika dobije svoj

broj, odnosno da sistem klasifikacije ne bude zatvoren.

Dimenzionalno područje

W.BSE UNC UNE navoj navoj

Broj na petom mestu klasifikacije za ureznike ostalih navoja treba odrediti tako što nazivnu meru ureznika treba pretvoriti u milimetre i na osnovu toga odrediti pripadajući "kod" tehnološke grupe.

Šesto i sedmo mesto u klasifikacionom broju nosi oznaku navoja.

Poznato je da su u industriji prerade metala i mašinogradnje kao i kod održavanja mašina našle primenu različite vrste navoja.

Metrički navoj sa ISO profilom i

krupnim korakom <(0)al Metrički navoj sa ISO pforilom i

sitnim korakom —0/2 WitvVOrtOV Ccevni navoj (oznaka R) (53)

Witvortov navoj sa krupnim korakom -04

Witvortov navoj sa sitnim korakom =0;5

Američki unificirani navoj sa krupnim korakom UNC -06

Američki unificirani navoj sa sitnim korakom UNF -06

={0)7/7; itd. do br. 99

za sve druge navoje koji su zastupljeni.

Trapezni navoj (oznaka Tr)

Oznaku 99 treba rezervisati za sve preostale navoje koje nije bilo moguće obuhvatiti brojevima od 01 do 99.

120

a ce Lira ea |___| __I| __| 7 e as aas | 55 |__________| 5 rss ve |e|____I______I___

Ze a [sa ia | a/e- 7 amas 5 jas -5|____ o {-aw_| zi | si 53

Peto mesto u klasifikacionom broju predstavlja tehnološku grupu odnosno dijapazon nazivnih prečnika ureznika. Ureznici iste tehnološke grupe izradjuju se

na istim mašinama.

(tehnološka grupa)

> 320 3,0)

Osmo i deveto mesto u klasifikacionom broju predstavja oznaku standarda.

Danas su u našoj zemlji našli primenu ureznici uradjeni na osnovu različitih stanđarda (ISO, DIN, ASA i dr.) koji nisu medjusobno uskladjeni što se negativno odražava na racionalnost poslovanja proizvodjača i potrošača ovih alata, veličinu serije, kao i vreme izrade i isporu= ke. Treba napomenuti da se u organizacijama udruženog rada u našoj zemlji najviše koriste ureznici čiji oblik i mere odgovaraju DIN stanđardima. Razlog je postojeća oprema kojom se diktira izbor potrebnog. ureznika. Standardi JUS K.D6G. 050 i JUS K.D6.051 koji su izdati još 1967 godine, a koji su radjeni prema

ISO preporuci, ISO 529 nisu našli primenu. Valja napomenuti da DIN organizacija

nije prihvatila mere ureznika po ISO

529, što nije slučaj kod ostalih rez-

nih alata. Iako postoje nacionalni

stanđardđi JUS K.D6.050 i JUS K.D6.051 porudžbine potrošača ureznika se u

najvećoj meri odnose na ureznike po

DIN standardima, i pored upozorenja Droizvodjača da postoje nacionalni stan- | dardi.

Iz ovog svega proizilazi da je neophodno doneti kompletne grupe JUS standđardđa a pri tom dobro proanalizirati šta koristiti kao osnovu za donošenje standarda. Da bi se sagledale sve vrste ureznika a dotični skup podvrgnuo analizi sa aspekta standardi za-