JUS standardizacija

oblik A oblik B

VRS UL JC NOO JL JL CIK)

oblik C

Sl. 9. Oblik ulaznog dela mašinskih

ureznika

- Ureznici koji imaju u klasifikacionom broju 5161 predstavljaju skup ureznika u garnituri

– Ureznici koji imaju·deo klasifikacionog broja 51613 predstavljaju skup ureznika u garnituri od M3,5 do M6

- Ureznici koji imaju deo klasifikacionog broja 5151301 predstavljaju skup ureznika u garnituri odđ M3,5 do M6 za M ISO navoj

– Ureznici koji imaju deo klasifikacionog broja 516130102 predstavljaju skup ureznika u garnituri od M3,5 do M6 za M ISO navoj koji pripadaju standardu DIN 352 prvog stepena

Očigledno da je skup ureznika upravo srazmeran dužini klasifikacionog navoja Što bi se moglo prikazati sleđećim odnosom skup 516> skup 5161> skup 51613> skup 5161301> skup 516130102> skup 516130 10.21. .

Vidijivo je da se klasifikacionim brojem ne postiže potpuna jednoznačna i nedvosmislena identifikacija.

Svaka varijanta ureznika u skupu mora imati svoj identifikacioni broj i pravi naziv koji je zasnovan na standardu za oblik i mere pri čemu tačka za označavanje u odnosnom stanđardu za oblik i mere, definiše pravi naziv.

Primer: Moguće varijante ureznika M6, čiji su oblik i mere odredjene standardom DIN 371, za izrađu navoja M6 u slepim neprolaznim rupama uzimajući u obzir sve pođatke definisane stanđardđima i probleme vezane za način urezivanja navoja kao i vrste materijala radnog komađa, iznosi oko 100. Svi ovi ureznici treba da u magacinu alata budu na istom mestu jedan iza drugog kako bi

se u nedostatku jedne varijante koristila druga a posle izvršene regeneracije. Normalno treba težiti da ovaj

122

(A, B, C)

skup bude što manji što povlači standardizaciju i tipizaciju ostalih činilaca poslovnog sistema. Isto tako i poslovno-tehnička dokumentacija ovog skupa mora biti složena po rastućem redu identifikacionog broja, uz uvek prisutnu težnju da njih bude što manje.

Dobro uradjena i sproveđena klasifika= cija činilaca proizvodnog i poslovnog sistema obezbedjuje preglednost i apsolutni red u funkcionisanju sistema. Ona je preduslov za korišćenje unutrašnjih rezervi u organizacijama udruženog rađa, odnosno za povećanje prođuktivnosti, ekonomičnosti i rentabilnosti poslovanja.

Pogrešno je tumačenje da klasifikaciju treba isključivo vezivati za elektron=sku obradu podataka. Ona ustvari predstavlja osnov za uvodjenje elektronske obrade podataka, a može se primeniti i to vrlo uspešno i prilikom rutinske obra=de podataka u smislu uspostavljanja ređa činilaca poslovanja i veza izmedju njih

u proizvodnom i poslovnom sistemu Organizacija udruženog rađa, a što pruža mogućnost za obavljanje drugih korisnih aktivnosti, koje pozitivno utiču na produktivnost rada i smanjenje troškova poslovanja. ZAK LUJ O. ČA K

Polazeći od toga da klasifikacija omoaućuje uspostavljanje reda činilaca PpOoslovanja u proizvodnom i poslovnom procesu, kao i brz i efikasan pristup informacijama, u članku je dat klasifikacioni broj alata za izradu unutrašnjeg navoja i njegov uticaj na standđarđizaciju i tipizaciju naveđenih alata kao i na racionalnije poslovanje u organizacijama uđruženog rada. Prikazano je koje karakteristike navedenih alata po mišljenju autora treba ubaciti u klasifikacioni broj paralelnog