JUS standardizacija

U trenutku kađa član ISONET-a postane GATT-ov informacioni centar, očekuje se mnOgo od OVoOg naimenovanja. Moramo opravdati poverenje koje su nam odgovarajuće vlade ukazale, ukoliko u tome ne uspemo posledice će se osetiti kako u radu ISO-a tako i u njegovim odnosima sa donosiocima propisa.

GATT sporazum u praksi

Konačno se možemo zapitati šta GATT sporazum znači u praksi. Da li on na značajan način menja nacionalnu i medjunarodnu standarđizaciju. Ja mislim da je odgovor "da" i pokušaću da sumiram ovaj govor iznoseći vam neke od razloga.

Prvi. Bitno je da stručnjaci iz vladinih redova sudeluju u dobrovoljnom rađu na standardizaciji. To predstavlja najbolji način da se osigura koordinacija izmedju standarda i tehničkih propisa u slučajevima gde je ona potrebna. GATT sporazum će podržati jednu takvu širu koordinaciJU posebno na nacionalnom nivou.

Drugi. Da bi se pridržavao GATT sporazuma zakonodavac će mnogo više morati da prati tekući rad na standardizaciji na medjunarodnom planu. To će dovesti do šireg učešća u radu ISO i IEC a takodje, što je možđa još značajnije, do šire jpr:j:= mene rezultata rada ISO i IEC, odnosno medjunarodnih standarda.

Treći. Ova šira primena je u stvari uslovljena GATT sporazumom u kome se od vlada zahteva da đaju formalne razloge zbog kojih nisu prihvatile i primenile odredjene medjunarodne standarde na svojoj teritoriji. Ovo je veoma važno i trebalo bi da doprinese gledajući dugoročno, široj upotrebi standarda ISO i TEC.

U ovom kontekstu mogu dođati da će taj zahtev imati direktne posledice i za ISO i njene članice. Ako neka zemlja glasa negativno o predlogu ISO standarda moraće da obrazloži, kada standard bude prihvaćen, zašto se ne pridržava istog. To otvara nove perspektive.

Četvrti. Mislim da će na odredjeni način GATT sporazum izmeniti odnos izmedju rada u okviru nacionalne i medjunarodne stanđardizacije. Objavljujući nacionalne standarde koji su apsolutno identični sa medjunarodnim, nacionalne institucije za standarđizaciju biće u boljem po-

144

ložaju u nastojanjima da obezbede da se tih standarda pridržavaju prilikom donošenja propisa tehničke regulative.

Peti. GATT sporazum bi trebalo da ima stimulirajući efekat na rad tehničkih komiteta ISO i IEC. Kroz GATT sporazum, oseća se mnogo češće i više nego ranije da će rezultati rada na medjunarodnom planu biti proučavani i, nadajmo se, korišćeni i od zakonođavca. Ova činjenica bi, za uzvrat, trebalo da inspiriše tehničke komiteta·da poboljšaju kva-

·litet standarda i ubrzaju rad.

Šesti. Kađa ISONET nacionalni informacioni centri budu služili kao GATT informacioni centri, biće uspostavljena još jedna važna veza izmedju zakonođavca i standardizera. Informisanje je važno. U sadašnjoj situaciji mnogi zako= nodavci nisu upoznati sa radom standardizera na nacionalnom i medjunarodnom planu. Novopostignuta koordinacija će smanjiti rizik dupliranja posla.

Sedmi. Sve iznete činjenice, kako ih ja vidim, mogu zajedno ili pojedinačno pridoneti boljoj koordinaciji, bližoj saradnji i uspešnijoj vezi izmedju svih subjekata na koje se odnosi GATT sporazum ili koji su za njega zainteresovani. To će, nađam se, doprineti da se

ovo što ja zovem "klimom" promeni na bolje. Nije tajna ni za koga u ovom auditorijumu da je postojala neka vrsta takmičenja izmedju zakonodđavca i onih koji su pripremali neobavezne standarde. Izmedju njih je uvek postojao i elemenat sumnje, možđa obojen mogućim antagonizmom izmedju vlade i industrije, propisa i slobodnih preduzeća. Mislim da mi, standarđizeri, možemo dati značajan doprinos time što ćemo obezbediti tehnička rešenja prihvatljiva za zakonodavce. Isto tako mislim da vi, zakonodavci, možete nama da pomognete ne samo u pripremi standarda nego, Što je još važnije, u obezbedjivanju uslova

da se medjunarodni standardi kroz vašu tehničku regulativu i primenjuju.

Konačno, iskreno se nadam, da će GATT sporazum stvoriti psihološku klimu koja će omogućiti ovo približavanje. Konačno, mi svi imamo isti cilj: svet bezbedan i udoban, svet u kome naši resursi neće biti nepotrebno rasipani.