JUS standardizacija

noj nacionalnoj delegaciji bio prisutan ni jeđan predstavnik nekog vlađinog tedas Medjutim, svi smo svesni da su vozila oblast u kojoj je vlađina regulativa izuzetna.

Tako je široko učešće vladinih tela u dobrovoljnom procesu standardizacije jeđan od osnovnih zahteva, ukoliko želimo da se GATT sporazum od dobronamernog i pristojnog dokumenta pretvori u stvar– nog činioca.

GATT i ISONET

Pomenuo sam potrebu za informacijama koja je naglašena u jednom od ključnih paragrafa GATT sporazuma. Citiramo: "svaka potpisnica će obezbeđiti postojanje informacionog centra, koji će biti u mogućnosti da odgovori na sve razumne upite zainteresovanih članica". Upiti se odnose na tehničke propise, standarde i sistem atestiranja. Ovi zahtevi

se ne odnose samo na dokumente, koje izdaju vlada i vladina tela, nego i na "sve standarde prihvaćene ili predložene od svih nevladinih tela za standarđizaciju na teritoriji potpisnica".

GATT sporazum, dalje, preporučuje potpisnicima da "shvate potrebu za stvaranjem centralizovanog informacionog sistema" u oblasti standarda i tehničkih propisa. Ovđe takodje ISO i njegove članice imaju ključnu ulogu. Već nekoliko godina pokušavamo da stvorimo nešto“ što nazivamo ISONET, ISO informacionu mrežu, koja treba da poveže informacione centre u nacionalnim institucijama za standarđizaciju i informacioni centar Centralnog sekretarijata ISO. Struktura ISONET-a

je decentralizovana: svaki informacioni centar odgovoran je za informacije o standđardima i sličnim dokumentima na SVOjoj teritoriji. Centralni sekretarijat preuzima odgovornost za sve dokumente pripremljene i objavljene na medjunarodnom planu.

Kađa su principi ISONET-a bili utvrdjeni bilo je naglašeno da ISONET neće služiti samo za informisanje o standardima. TI infrastruktura je različita od zemlje do zemlje. Ono što je jednoj zemlji standard u drugoj je propis, a u trećoj zakon, dok u ostalima može da se zove "industrijska praksa" ili "pravilo o trgovini". Zbog toga je ISONET odredjen da ne pokriva samo standarde već sve vrste tehničke regulative i propisa izdatih na nacionalnom nivou.

Član ISONET - informacioni centar

Počivajući na ovim osnovnim principima: decentralizovana struktura i široko obuhvatanje informacionih centara, nacionalni član ISONET-a je de facto pođešen da služi kao informacioni centar u okviru GATT sporazuma. Sve što treba da obezbedi informacioni centar GATT-a, sve te informacije takodje obezbedjuje nacio-

nalni centar ISONET-a, osim nekoliko izuzetaka na koje ću se vratiti. Jednom reči ISONET je idealno uskladjena sa GATT-ovim zahtevima.

Pa gde su onđa razlike? Prvo, ISONET obuhvata više od pomenutog. Svi standardi o terminologiji, metođama ispitivanja i drugi osnovni stanđardi ne bi morali da budu obuhvaćeni centralnom odredbom sporazuma GATT, koja se u duhu sporazuma koncentriše na stanđarđe o proizvodima. Pošto obuhvata sve aspekte standardizacije, informacioni centar ISONET pokriva više nego što GATT zahteva.

Ipak postoje dva manje važna znaka pitanja. GATT sporazum zahteva da se daju informacije i o sistemima atestiranja, pa zbog toga predlaže đa se područje informisanja ISONET informacionih centara tako proširi da obuhvati i ovaj aspekt.

Drugo što zahteva GATT sporazum je "sistem anotacije". Ovo u praksi znači da zakonodavac ili onaj ko donosi standarde mora da d4 prethodno obaveštenje da ima nameru da izda propis u vezi sa jednim odredjenim proizvodom.

Ovakva obaveštenja će uz pomoć GATT sekretarijata biti dostavljena svim potpisnicama sporazuma. (Treba podrazumevati

đa se obaveštenja odnose i na standarde koje pripremaju institucije „za standardizaciju). Praktično bi ISONET centri bili u stanju da izvrše i ovu obavezu, mada

će možda biti i nekih politižkih implikacija za koje odgovornost mogu preuzeti samo vlade.

Konačno, naš zaključak je da bi ISONET nacionalni centar u najvećem broju slučajeva, mogao biti identičan sa GATT-–ovim informacionim centrom, odnosno drugim rečima svaki ISONET centar bi odmah mogao biti prihvaćen, od odgovarajuće vlade, za GATT-ov informacioni centar. Spajanje ISONET i GATT centra

u jedan je jedino razumno rešenje, inače će na nacionalnom nivou doći do dupliranja posla.

Ovih dana se vođe pregovori da bi se osigurala koordinacija ili identičnost ISONET i GATT centra. U nekoliko zemalja ovaj identitet već postoji, naprimer u Zapadnoj Nemačkoj i Norveškoj vlada je naimenovala člana ISONET ko-

ji je član ISO za GATT-Ov centar. MnoOge zemlje vode pregovore u tom pravcu

i postoji razlog da verujemo da će najveći broj vlada potpisnica GATT sporazuma usvojiti isti princip. U Sjedinjenim Državama je ta koordinacija osigurana jer Je vladina organizacija za standardđizaciju NBS istovremeno i član ISONET-a i GATT-ov informacioni centar. Za člana ISONET-a ju je naimenovala ANSI, da u ISONET-u predstavlja Sjedinjene Države.

Ovo je pozitivan razvoj situacije ali

ne treba zaboraviti da i ovđe postoji izazov.

143