JUS standardizacija

tično ne mogu istovremeno meriti nijednim instrumentom, jer svi aparati imaju više ili manje samo parcijalne mogućnosti. Stoga će organoleptička ocenjivanja kvaliteta bar u ovoj oblasti svakako i dalje imati svoje mesto i značaj. Na ovo nas upućuje i činjenica đa su se pitanjima proizvodnje hleba i kontrole kvaliteta i ocenjivanja hleba i peciva počele intenzivno da bave i medjunarodne organizacije. Tako je Medjunarodna organizacija ISO - Komitet za poljoprivredu i prehrambenu industriju TC 34, odnosno Potkomitet za žitarice SC 4 održao sastanak u oktobru 1978. gođine na kome je utvrdđjeno 17 metođa za tehnologiju izrađe hieba, kao i ođređbe u vezi sa osnovnim sasta wom hleba koje su na diskusiji i razmatranju. Svakako da će nam i ova inostrana iskustva koristiti u daljem rađu na usavršavanju i dopuni Pravilnika iz ove oblasti.

Kađa se govori o hlebu i vrstama hleba, treba đa se obrati pažnja na smisao i definiciju člana 81. postojećeg Pravilnika o kvalitetu žita ... ođnosno hleba. U pomenutom članu pod đefinicijom "obogaćeni hleb i pecivo” pođrazumeva se beli hleb i pecivo obogaćeno mineralnim solima i vitaminima, Istovremeno se na tržištu susrećemo sa hieLom pod nazivom "obogaćeni hleb" koji po svom sastavu to u stvari nije, odnosno ne sadrži materije koje u biološkom smislu povećavaju vrednost hleba. Stoga je neophodna izmena definicije za obogaćeni hleb, jer se nepovoljan aminokiselinski sastav belančevina žita može veoma dobro izmeniti.- dopuniti korišćenjem sirovina bogatih belančevinama u kombinaciji sa pšeničnim

brašnom, Tako bi se pod "obogaćenim hlebom i pecivom" smatrali proizvodi kojima se dođaju belančevine biljnog i životinjskog porekla, klice žitarica koje povećavaju hranljivu odnosno biološku vrednost proizvođa, Imajući u vidu da je potrošnja hleba u našoj zemlji Još uvek veoma velika, proizvodnja i plasman obogaćenih vrsta hleba

i korišćenje ovih proizvoda u ishrani su jeđan korak napređ u poboljšanju kvaliteta ishrane. To se prvenstveno odnosi na ishranu dece, radnika i drugih kategorija 1ljudi koji u svakodnevnoj ishrani nemaju dovoljno biološki potrebnih komponenata. iIstovremeno se mora imati na umu činjenica da se za obogaćivanje hleba i peciva mogu koristiti domaće sirovine kao što su brašno soje, suncokreta, kukuruza, zatim pro= izvoddš od mleka, mleko, surutka i klice žitarica.

Literatura:

Literatura:

1. "Žito-hleb", br. 3-4/1980. godine

2. "Žito-hleb", br. 1/1980. gođine

3. Metodologija merenja pojedinih osobina i ocenjivanja kvaliteta prehrambenih proizvođa - 1980. godine

4. O alimentarius commission CX/CCP 0/4.

219