JUS standardizacija

vorom O osnovama Društvenog plana Jugoslavije za razvoj obojene metalurgije u periodu ođ 1976. do 1980. gođine, planirano je povećanje proizvodnje aluminijuma od 168 hiljađa tona u 1975. godini na 365 hiljađa tona u 1980. gođini, odnosno popećan je po prosečnoj gođišnjoj stopl od 16,8%.(13)

Proizvođnja aluminijuma u 1980. godini dostigla je brojku od 185 hiljada tona (izvrščšenje plana 518) i time je realizovano po= veđanje proilzvođnje po gođišnjoj stopi od 2%.

U tekućem planskom periodu može se očekivati urednije opskrbljivanje aluminijumom, jJev se predvidja povećanje proivodi je alt= iiilnjijuma bar dvostruko, naravno uz pretpostavku udruživanja sredstava. Pored navedđenog, količina aluminijuma koja treba đa zameni bakar u energetskim kablovima je upola manja od količine potrebnog bakra, pa i sa tog aspekta treba očekivati povoljnije mogućnosti u obezbedđjivanju OVOg metala za provodnika energetskih kabiova.

3.2 Efekti supstitucije bakra aluminijumom

Bilansom potrošnje bakra i aluminijuma za period 1981 - 1985. gođine za energetske kablove za napone 1 = 110 kV dobijaju se sleđeći podaci:

a) Za slučaj da se u perjodđu 1981 - 1985. godine nastavi dosađašnja tenđencija upotrebe energetskih kablova sa mogućnošću alternativnog izbora, bilo bakarnog bilo aluminijumskog provodnika, ukupno predvidjena potrošnja metala bila bi:

– bakar 173.000 tona – aluminijum 20.000 tona”

b) Za alučaj da se izvrši supstitucija bakra aluminijumom, bilo stupanjem na snagu JUS - stanđarđa sa obaveznom primenom alyminijuma za domaće tržište ili da je korisnici usleđ neđovoljne ponude energetskih kablova sa bakarnim provodđnikom moraju prihvatiti, bilo bi potrebno u periodu od 1981 –- 1985. godine:

– bakra 47.000 tona = aluminijuma| 53.000 tona

Bakar bi se pri tome koristio samo za male preseke ili za energetske kablove za specijalne namene,

Smanjenje potrošnje bakra za period 1981 – 1985. gođine bi iznosilo:

(4) Iođeks, 2 (1981) 20.

173.000 - 47.000 = 126.000 tona, čija vrednost po đanašnjoj (dec. 1980. gođine) ceni bakra iznosi:

126.000 t x 75.075 d/t = 9.458.820.000 dinara. · Ovu količinu zamenila bi sleđeća količina

aluminijuma:

83.000 – 20.000 = 63.000 tona, čija vređ= nost po današnjoj (dec. 1980. gođine) ceni iznosi:

63.000 t x 65.160 d/t = 4.105.080.000 đinara. Iz prikazane računice viđi se da su količine bakra koje je moguće ušteđeti, kao i vređnosni efekat veoma znažajni. Pođ pretpostavkom čak i neophodnosti potpunog uvoza metala pozitivan efekat zamene bakra aluminijumom bi bio nesumnjiv.

4. ZAKLJUČAK

Supsbitucija ĐBakra aluminijumom kao pro= vodnim materijalom za energetske kablove, Je danas neminovnost 8 obzirom na deficitarnost đomaćih količina bakra, njegovu sve višu cenu i teškoće uvoza, pa bi je stoga trebalo favorizovati, bilo zakons= kim propisima, bilc poslovnom politikom proizvodjača, iz sleđećih razloga:

a) Energetski kablovi sa aluminijumskim

provodnikom nisu nikakva tehnižka novina a višegođišnje iskustvo u eksploataciji

ovih kablova već postoji i kod nas;

b) Prednost aluminijumskih kablova u od= nosu na bakarne ogleđa se u manjoj težini, a usled toga u jeftinijem transportu i lakšem rukovanju prilikom polaganja;

c) Specifičine konstrukcije aluminijums= kih kablova omogućuju ekonomičniju i tehnološki povoljniju proizvodnju;

a) Aluminijumskim kablovima obezbedjuje se veća sigurnost u snabdevanju domaćeg tržišta;

f) Tennika spajanja je jednostavnija;

g) Jugoslovenski stanđarđi već više gođina omogućuju ravnopravnu primenu energet= skih kablova i sa aluminijumskim i sa bakarnim provodnicima; ı

h) Zabrana primene bakra (ođ 1960. godđine) za nađzemne vođove pruža primer ekonomski racionalne i tehnički adekvatne odluke.