JUS standardizacija

Pri istom električnom otporu, osobine bakarnog i aluminijumskog provodnika stoje u sledećem odnosu:

bakar aluminijum

masa ....... Sjaj eeljej Ve 100 51 prečnik se aaa e ele e e 100 126 presek „........... 100 161 cena (domaća)

– najviša „......... 100 44 = na:jrniZe e «Ves ale eo 100 42 cena (uvozna)

= na)ViŠd ave e | 100 38 = masjniža, +. . „ «+... „NOO 42 energetski troškovi 100 1132

Na bazi naveđenih podataka može se zaključiti da aluminijum i pored lošije provodnosti ima odredjene prednosti, zbog manje zapreminske mase i niže cene, za primenu

u energetskim kablovima za fiksno polaganje. Činjenica je, takodje, da aluminijumski provodnik istog električnog otpora ima zbog manje provodnosti za 26% veći prečnik, usled čega se povećava količina izolacionih i zaštitnih materijala. Medjutim, i pored toa sadašnje cene energetshih kablova sa aluminijumskim provodnicima su u proseku niže za 10% do 15% od odgovaraJju-– ćih kablova sa bakarnim provodnikom.

U tabelama 1. do 6. dati su uporedni tehnički podaci i cene (decembar 1980. godine) za osnovne tipove energetskih kablova sa bakarnim i aluminijumskim provodni cima napona 1 - 35 kV.

Pored povoljnije cene, razlozi smanjenja trgovinskog debalansa, nestašica bakra, kao i tehnički razlozi, opredeljuju sve veći broj zemalja na korišćenje energetskih kablova sa aluminijumskim provodnicima, umesto sa bakarnim. Takodje treba napomenuti da veći prečnik aluminijumskog provodnika obezbedjuje bolje hladjenje kablova i manje maksimalno električno polje, pa time doprinosi povoljnijem režimu rada i dužem veku trajanja kabla.

3 TEHNIČKO-EKONOMSKA OPRAVDANOST PRIMENI ENERGETSKI!I! KABLOVA SA ALUMINIJUMSKIM PROVODNICIMA

(U)

Kao što je već u početku navedeno, bakar se kao materijal za provodnike ne može zameniti kod svih vrsta kablova. Medjutim, naglašeno je, takodje, da se u energetskim kablovima može bakar zameniti aluminijumom, i da u tehničkom pogledu ovi kablovi nisu inferiorniji od kablova sa bakarnim provodnicima, a u ekonomskom pogledu imaju Čak i prednost. Medjutim, i pored ovih činjenica, koje su poznate već godinama, u našoj zemlji se još uvek koriste energetski kablovi sa bakarnim provodnicima u VeOma visokom procentu (oko 75%) odđ ukupne količine energetskih kablova.

3.1 Mogućnosti obezbedjenja bakra i aluminijuma Da bi se sagleđale mogućnosti snabdevanja kablovske industrije bakrom i aluminiju-

(3) Službeni list SFRJ, 53 (1977) 1888.

mom, treba pre svega analizirati planove razvoja i njihovu realizaciju.

Prema dogovoru o osnovama Društvenog plana Jugoslavije za razvoj obojene metalurgije i periodu od 197. Go 1980. sodibe, cccnJe= no je da je potreDno u razvoju ukupne proizvodnje bakra ostvariti stopu rasta od 6,2%, odnosno ostvariti u 1980. godini proizvodnju bakra od domaćih sirovina u količini od 134 hiljade tona, a od uvoznih 51 hiljadu tona, odnosno ukupno 185 hiljada tona bakra. 3

Realizovana proizvodnja bakra od domaćih sirovina je u 1980. godini iznosila 89 hiljađda tona (izvršenje plana je 66%), a od uvoznih sirovina 42 hiljađe tona (izvršenje 82%), odnosno ostvarena je ukupna proizvodnja od 131 hiljade tona (izvršenje 71%). Umesto rasta ukupne proizvodnje bakra po prosečnoj stopi od 6,2%, ista je opadala po prosečnoj gođišnjoj stopi od 6,75%.

U istom planskom periodu kablovska industrija je uvećala svoju proizvodnju za domaće tržište po prosečnoj gođišnjoj stopi od 6,0%, za izvozno 7,4%, odnosno ukupno 6,6%. (videti dijagram 1.). i

a U 1980. godini je jugoslovenska industrija kablova praktično uspela da obezbedi svega oko 65% ugovorenih količina bakra iz domaćih izvora. Povoljniju situaciju u snabđevanju verovatno ne treba ni u budućnosti očekivati, s obzirom da se proi zvodnja bakra u SFRJ susreće sa znaečaj:im teškoćama. Sve manji sadržaj metala u rudi, nedostatak sredstava za nabavku skupe Opreme i repromaterijala iz uvoza, kao i velika zavisnost proizvodnih troškova od poskupljenja nafte, su samo neki od faktora koji ne obezbedjuju svetliju perspektivu u proizvodnji i snabdevanju bakrom. Sve OVO jasno ukazuje na to da se kablovska industrija mora u budućnosti opredeliti ili na sve veći uvoz Ovog metala, ukoliko želi da zadovolji rast domaćih potreba,ili pak na radikalnu supstituciju istog aluminijumom. Ovakva opredeljenja postaju utoliko nemi-

novnija, ukoliko se ima u vidu da se tekućim srednjoročnim planom predvidja proiz-

vodnja bakra od domaćih sirovina na nivou

količina planiranih u prethodnom planskom

periodu.

Stoga bi problem nedostatka bakra za kablovske proizvode trebalo rešiti dugotrajno, i to supstitucijom bakra u onim kablovskim proizvodima kod kojih je to moguće. To su energetski kablovi sa izolaciJom od papira, polivinil hlorida i umreženog polietilena napona 1-35 kV, a kasnije i kablovi napona 110 kV.

Analizom stanja domaće aluminijumske industrije, uočen je težak ekonomski položaj ove grupacije, jer nisu izvršeni planirani zadaci razvoja, a stvorene su velike izvozne obaveze po osnovi investicija. DOgo-

221