JUS standardizacija

ri. Naglašeno je da treba težiti smanjenju broja proizvođa. Što se tiče debljine, specifične površinske mase i privredne gustine odlučeno je đa su za definisanje potrebne samo dve od ovih karakteristika prema dogovoru naručioca i isporučioca.

Vodila se živa diskusija o problemu definisanja kriterija za procenu starenja. Da li dati podatke za koliko može da se smanji referentna veličina ili do koje mere može da se smanji. Usvojeno je da se navedđde za koliko se smanjuje. Rezultati UWporednih ispitivanja su pokazali veliko neslaganje rezultata pojeđinih zemalja što ukazuje na različit kvalitet papira. Svakako da sve ovo otežava usvajanje referentnih uslova za procenu starenja. Ipak, treba težiti da se pri procesu starenja kontrolišu one veličine koje su bitne za funkcionalno ponašanje materijala,a ne veličine koje manje znače ali se lako mogu da mere.

Odlučeno je da se dokument u redigovanom obliku dostavi nacionalnim komitetima na glasanje po šestomesečnom postupku.

15C (Sekretarijat) 103: Dođatak publika-– cij4š br. 554-1

“Posle kraće diskusije o dokumentu koji je bio analiziran na sastanku i u Firenci 1978. gođine odlučeno je da se isti u korigova-– noj formi dostavi nacionalnim komitetima na glasanje po Šes.uoomesežnom Postupku.

15C (Sekretarijat) 138: Specifikacije za celulozne papire za elektrotehničke svrhe.

35 deo, List 2: Kondenzatorski papiri.

Posle duže diskusije izmenjene su neke referentne vrednosti u tabelama za dielektričnu čvrstoću i sačinitelj dđielektričnih gubitaka. Predlozi u vezi sa provodnim stazama su bili veoma različiti što

je posleđica postojećeg stanja,a to je da svaka zemlja ima svoje aparature za ispitivanje i postupke,pa je sve to teško objeđiniti u Jedan medjunarodni standard. Ukazano je na nelogičnost pojave manjeg broja proboja pri višem naponu za Što zasad nema teorijskog objašnjenja. Pojava minimuma sačinitelja gubitaka pri odredjenoj temperaturi je poznata i objašnjena

u literaturi. Na kraju je odlučeno da se dokument u redigovanom obliku dostavi nacionalnim komitetima na glasanje po šestomesečnom postupku.

15C (Sekretarijat) 122: Specifikacije za laminirani prešpan. l.deo: Definicije i opšti zahtevi.

Ukazano je da se mora praviti razlika medju proizvodima koji su sa jeđnosmernim vlaknima i onim koji imaju ukrštena viakna. Posle diskusije odlučeno je da se dokument u revidovanom obliku dostavi nacionalnim komitetima na glasanje po šes tomesečnom postupku.

15C (V. Britanija) 147: Predlog standarda za laminirani prešpan. 2. deo: Metode ispi-

tivanja.

246

Vodjena je duga diskusija o vremenu konđicioniranja uzoraka: da li za sve uzorke treba isto vreme ili ono treba da zavisi od debljine uzorka. Prema pređlogu Nemačke na kraju .je odlučeno da vreme treba da zavisi odđ debljine uzorka za uzorke do debljine 30 mm, dok bi za deblje uzorke bilo potrebno 240 časova. U slučaju nesporazuma za sve uzorke je vreme kondicioniranja 240 ćasova.

Što se tiče tačnosti merenja debljine konstatovano je da su za tanke uzorke zahtevi bili suviše mali, dok za debele uzorke prestrogi. Stoga je usvojeno da se debljina mora meriti sa relativnom tačnošću od 0,1% za sve debljine.

U vezi sa problemom sušenja predlog da se sušenje uzorka sprovođi do konstantne mase nije usvojen,jer ovakav postupak može da bude dugotrajan i prema tome zametan za izvodjenje.

Ukazano je da impregnacija uzoraka uljem svakako utiče na karakteristike uzorka, ali s obzirom da se ova vrsta izolacionog materijala potopljena u ulje baš i koristi u praksi, to ovakvo ispitivanje izgleda potpuno opravdano i funkcionalTLO Bilo je diskusije i o odstojanju elektroda, smanjivanju debljine uzorka i dr. Na kraju je ođlučeno đa se ovaj dokument,reviđovan shodno zaključcima diskusije, pojavi kao dokument sekretarijata po ubrzanom postupku.

15C (Sekretarijat) 129: Necelulozni papiri za elektrotehničke svrhe. 1. deo: Spe-

cifikacuje i ODSHi ZahBkeVi,

Odlučeno je da se I i II deo ovog dokumenta ne dele na organske i neorganske materijale. Deoba materijala će biti sprovedena u III delu.

Posle duže diskusije odlučeno je da se u dokument uključi i papir na bazi liskuna (mica paper).

Konstatovano. je u diskusiji da azbestni papiri gube u značaju dok poliamidni dobijaju. Zađužena je Švajcarska da pripremi definicije za nove vrste papira (polipropilen, poliamid i dr.). U diskusiji je ukazano na opasnosti prilikom rada azbestnim papirima, ali to nije uneto u dokument, jer bi se time moglo da utiče na prođaju. Ostavlja se nacionalnim komitetima da to ako žele uvedu.

Na kraju je ođlučeno da se dokument u redigovanom obliku dostavi nacionalnim komitetima na glasanje po šestomesečnom postupku.

15C (Sekretarijat) 139: Specifikacije za savitljive izolacione navlake za elektro-

tehničke svrhe. 2. deo: Metode ispitivanja, Duga diskusija je vodjena o postupku |Drsi'= mene ispitnog napona pri utvrdjivanju di-