JUS standardizacija
uklopi u proces najoptimalnijeg tehnološkog razvoja Jugoslavije kao ekonom= ske i političke celine. Vezivanje istorodnih proizvodjača za razne firme, tehnologije i interese u razvijenom delu sveta, sukob interesa tih firmi na našem tržištu preko naših OUR, sklopljeni ugovori, obaveze po ugovorima, licence, patenti i sve što je pratilo naš dosadašnji razvoj, nemoguće je preseći hirurškim nožem. Odredjene odnose, bili nam po volji ili ne, moraćemo neko vreme poštovati jer iza njih u većoj ili manjoj meri stoje realni ekonomski interesi naših OUR-a. Za premošćavanje jaza izmedju prošlosti, sadašnjosti i budućnosti potrebno je vreme koje će biti različito od slučaja do slučaja. Ali nasuprot tome hirurški nož će biti potreban za presecanje navika da se nastavi stara praksa da svako rađi po svome kao da je on sam oličenje svih interesa našeg društva, kao da osim njega niko ne postoji na ovome svetu, da
se "svoj" interes stavi iznad zajedništva koje nije samo političke nego primarno ekonomske prirode. Otpori našem osamostaljavanju i afirmaciji SFRJ na ovom planu neće biti manji od otpora
koje smo u prošlosti imali u borbi za političko osamostaljenje i afirmaciju SFRJ kao nezavisne, samoupravne i nesvrstane zemlje. I ranije i sada otpori iznutra, oslonjeni na tudje interese spolja, bili su i biće ponovo najdelikatniji deo bitke koja nas čeka, s tim da će sada imati mnogo "objektivnih" argumenata za le-” galnu borbu protiv naše emancipacije na
polju tehnoloskog razvoja. Od samog starta tu nas čekaju sukobi i otpori bilo kakvoj promeni i već izgradjenoj praksi zanemarivanja jedinstvenih ekonomskih interesa zemlje kao celine, podmetanje centralizma i drugih "izama" koji su "protiv interesa udruženog rada" i sl. Argumenti zasnovani na činjenicama, koji će biti stručno fundirani, predstavljaju jedino oružje sa kojim se možemo uspešno boriti. To praktično znači da od samog početka moramo u ovaj posao uključiti struku i nauku, eliminišući sistem licitacija, pogadjanja, insinuacije i druge uže interese koji će biti potezani i politički obojeni da bi se branila vlastita /u stvari tudja/ pozicija. Na sve to smo mi Jugosloveni već navikli i verujem, bićemo u stanju kao i mnogo puta ranije prepoznati šta je naše a šta tudje. Umesto zaključka treba ukazati na činjenicu da se moderni oblici kolonijalizma bitno razlikuju od njegovih prvobitnih oblika 18. i 19. veka. U osnovi moći savremenog kolonijalizma leži znanje, pretočeno u tehnologiju i organizaciju rada. U tome obliku u stanju je da produkuje brojne načine ispoljavanja snage i moći za potčinjavanje drugih svojim interesima. Ako želimo da očuvamo svoju samostalnost, afirmišemo naš sistem, moramo shvatiti da je u sađašnjim uslovima znanje jedino oružje kojim se možemo uspešno boriti za svoju afirmaciju, pa čak i egzistenciju u ovome svetu.
305