JUS standardizacija
ljama u razvoju je bitan elemenat osvajanja i razvijanja tržišta tih zemalja. Bez kooperacije je teško obezbediti naše prisustvo u zemljama u razvoju izuzimajući preizvodjače nafte koji raspolažu potrebnim sredstvima. Kooperacija, kao oblik razmene dobara, je dugoročne prirode
i po pravilu ima trajnu tenđenciju daljeg širenja i unapredjenja saradnje bilo na započetim poslovima ili područjima ili novim poslovima na starim i novim tržištima. Za takav nastup i obezbedjenje mesta u medjunarodnoj podeli rada nisu sposobne razne prčvarnice koje posluju od danas do sutra i koje nemaju razvojne službe i dugoročno uskladjen svoj nastup u sklopu šireg aranžmana srodnih ili kom=patibilnih OUR.
Sve Ovo što je rečeno ne isključuje potrebu da Društveno političke zajednice svojim merama potpomažu OUR u njihovim nastojanjima da prelaze na savremenije oblike proizvodnje i drugačiji način organizacije izvoza i uvoza. Upravo je obrnuto. Ali savremeni način proizvodnje i razmene ne trpi granice i parcijalne interese Društveno političkih zajednica. Moderni "feudalizam" je najveći neprijatelj uspešnog razvoja krupne, savremeno koncipirane proizvodnje i razmene kojoj je potreban širi manevarski prostor
i saradnja sa srodnim "konkurentskim" OUR. Isto tako ni povremeni trgovinski aranžmani nisu za potpuno odbacivanje ali oni u sađašnjim uslovima ne mogu biti osnovni -noseći oblik našeg izvoza ili osiguranja mesta u medjunarodnoj podeli rada, kao što zanatstvo nije u stanju da na tržištu potisne i zameni modernu industriju. I ovđe sve ima svoju meru i svoj domet.
Kao rezime ovog pitanja može se slobodno uzeti da se povremenim kampanjama, političkim merama, ad hoc aranžmanima i podrškama ne može rešavati strategijsko pitanje našeg izvoza, platnog deficita, uvoza reprodukcionih materijala itd. ako nemamo jasnu viziju i koncept O našem mestu u medjunarodnoj podeli rađa. Ove probleme kao i sve druge u životu moramo uzročno rešavati na mestu nastanka prob=lema, umesto da gasimo jedan požar, pa drugi i tako redom bez kraja. To će svakako staviti na dnevni red pitanje - koji je to stepen naše zavisnosti od medj unarodne vazmene. Za saća je tiLo Ficio akad=umsko pitanje da ii ćemo izvoziti četvrtinu, trećinu ili polovinu naše proizvodnje ili neki drugi procenat, ali ne smemo
tu raspravu ostaviti za neka kasnija bolja vremena. I ovo će pitanje uskoro biti aktuelno. Ukoliko pre i o njemu poveđemo raspravu, utoliko bolje.
Tehnološki razvoj i samoupravni sistem
SFRJ
U sistemu kakav je naš, probleme tehnološkog razvoja mora rešavati udruženi rad. Medjutim, pod pojmom udruženog rađa moramo imati u vidu mnogo širi sistem institucija udruženog rađa uključujući tu i državu kao servis koji u ovome poslu ima
svoje mesto i zađatke. Pod pojmom udruženog rada se u ovakvom poslu mora shvatiti sve ono što je u društvu organizovano i stvoreno da u njegovom interesu obavlja ođredjene poslove, počev od prikupljanja informacija širom sveta, srediivanja istih, izrađe studija i projekata, finansiranje proizvodnje i investicija pa do izbora opreme i sklapanja konkretnih poslovnih aranžmana. Za sve institucije ovoga društva u ovome poslu ima mesta i dovoljno prostora za afirmaciju stvarnih vrednosti znanja, struke i smisla za organizaciju posla. Zaobidjen može biti samo onaj ko nije našao svoje mesto u našem sistemu.
Spomenuo bih neke momente koji po :iore shvatanju imaju poseban značaj. Radi se
o društvenom dogovaranju i samoupravnom sporazumevanju. Društveno političke zajednice, naročito feđeracija,republike
i pokrajine moraju izraditi opšti koncept strategije tehnološkog razvoja Jugoslavije,kao ekonomske celine, poentirati strategijske pravce razvoja i
kroz jedan ili više društvenih dogovora
i skupštinskih planskih dokumenata kazati Šta se želi i šta može. Usvojeni planski dokumenti to nisu. Na tome DOslu se mogu podeliti uloge, odnosno raspo= ređiti teret na Društveno političke zajednice i brže doći do koncepcije i rešenja. Ali taj posao ne mogu obaviti činovnici
i ako ih iz toga ne treba potpuno isključiti. Definisani zadaci se moraju poveriti kvalifikovanim timovima stručnjaka raznih institucija ili za odredjen posao, kvalifikovanim institucijama. Sve Što se napiše ili predloži mora proći široku društvenu verifikaciju. Nema tabu tema
ni neprikosnovenih stručnih autoriteta. Jedino takav prilaz obezbedjuje odgovornost u obavljanju poverenih zađataka i kvalitet prihvaćenih rešenja.
Paralelno sa ovim poslom mora se OtVOriti proces samoupravnog dogovaranja
u granama ili grupacijama privrede i drugim tehnološkim sređinama ili uzajamno povezanim grupacijama u sagledavanju vlastitog razvoja, izbora tehnologije, društvene i tehničke tipizacije. Sve to mora biti vidjeno kroz prizmu našeg mesta u medjunarodnoj pođeli rađa. Opšta udruženja privrednih komora su Veoma podesna mesta za vodjenje ovog dđijaloga izmedju privrednih subjekata. I ovde se mora kao okvir primarno uzeti SFRJ kao celina i u toj celini pojedini delovi zemlje. Ni ovaj posao se ne može vođiti činovnički ili formalistički da se napravi neki papir, potpiše a dalje rađi svako po svome. Upravo stručno obavljen posao zasnovan na analizi činjenica i poštova-– nju zajedničkih i pojedinačnih interesa udruženog rađa, ali udđruženog rađa naših jugoslovenskih gradjana, bez tutorisanja spoija i zastupanja tudjih interesa /sa čim sć tu i tamo mora računzti/, omogućiće udruženom rađu da nadje prava
i relativno optimalna rešenja. Pri tome ne smemo izgubiti iz vida činjenicu da smo cca 25 gođina uneli mnogo toga u zemlju što neće moći da se brzo i lako