JUS standardizacija
standardi ı propisi u jugoslaviji
mogućnost korišćenja rezultata ispitivanja prividne gustine materijala dobijenih različitim metođama
Svetlana Stanišić, dipl. ing. Mihajlo Kosovac, dipl. ing. ·
Prividna gustina predstavlja jednu od fizičkih osobina značajnih za karakterisanje i kontrolu kvaliteta vatrostalnih materijala, koja se često koristi. Definiše se odnosom mase suve probe i njene zapremine uključujući pore i šupljine. Za odredjivanje prividne gustine zrnastih materijala postoji veći broj pbostupaka, od kojih su samo neki standđardizovani. Mnogi od njih postavljaju vrlo specifične zahteve koje je teško ostvariti, naročito u industrijskim uslovima gde je neophodna redovna kontrola kvaliteta veđeg broja uzoraka. Takav serijski rad direktno uslovljava izbor postupka za ispitivanje. Izabrani postupak mora obezbedjivati,s jedne strane,tačnost i reproduktivnost a sa druge jednostavnost rada i brzinu. Kako se najčešće pribegava upotrebi internih postupaka, od posebnog značaja je odnos izmedju rezultata dobijenih izabranim postupkom i odgovarajućim standardnim metođama kao
i mogućnost korišćenja dobijenih rezultata. Za uporedjivanje odđabrane su dve metode:
- standarana metoda DIN 51065 -– interna metođa lakiranja
Ispitivanja su vršena na sinterima različitih proizvodjača i na nekoliko sirovih materijala.
Oba izabrana postupka spadaju u grupu metođa sa direktnim odredjivanjem zapremine, ali se razlikuju po izabranoj mernoj tačnosti, veličini laboratorijskog uzorka i načinu pripreme.
Standardna metoda DIN 51065 ne đefiniše strogo veličinu labo:atorijskog uzorka ri način njegove pripreme, već ostavija nekoliko mogućnosti:
-– Proba se priprema odsejavanjem, pri čemu se za ispitivanje uzima frakcija 2-6,3 mm mase 100 g.
-– Proba se priprema odsejavanjem pri čemu se za ispitivanje uzima frakcija +6,3 mm, mase koja zavisi od veličine aparata,
– Proba se priprema drobljenjem, a za ispitivanje se uzima ili frakcija 2-6,3 mm ili +6 mm.
Metoda lakiranja precizira pripremu laboratorijskog uzorka i njegovu veličinu. Za ipsitivanje je potrebno 300 g materijala. Proba se priprema tako Što se materijal najpre odsejavanjem deli
na frakciju od 2-4 mm i frakciju +4 mm. Frakcija +4 mm se dalje dđrobljenjem svodi na granulaciju od 2-4 mm. Drobljeni
i nedrobljeni deo meša se u onom procentnom odnosu u kome su se frakcije +4 mm i 2-4 mm nalazile u početnom materijalu.
Prva serija merenja izvedena je na nekoliko vrsta inostranih sintera i jednom domaćem. Merenja su vršena paralelno jednom i drugom metodom. Rezultati merenja prikazani su u tabeli 1.
Analizirajući dobijene rezultate može se zaključiti da je reproduktivnost obe metode zadovoljavajuća (slika 1) pri čemu su standardne greške istog reda veličine. Uporedjujući srednje vrednosti prividne gustine za jedan isti materijal, uočava se da su vrednosti do= bijene DIN metodom uvek više od vrednosti dobijenih metodom lakiranja. Razlike se kreću od 0,04 - 0,12
10 > kdq/mo.
Uporedjujući načine pripreme uočava se da uzorak pripremljen po DIN-metodi
ne sadrži drobljene frakcije. Polazeći od pretpostavke da je to jedan od mogućih razloga za dobijanje različitih rezultata, sinter oznake "ASP"-Japan, izdrobljen je odsejan i ispitivan na oba načina. Rezultati merenja prikazani su u tabeli 2.
Odmah se uočava da su standardne greške i dalje zadržale istu vrednost, dok su srednje vrednosti u oba slučaja porasle, za 0,1 g/cm3. Uporedjujući dalje srednje vrednosti prividne gustine, može
se videti da je razlika od
0,08 x10 3 kg/m) (tabela 1.), neznatno porasla i iznosi 0,09 xlO 3 kg/m.
Na osnovu toga može se zaključiti da priprema uzoraka ne utiče bitno na razliku srednjih vrednosti, koje su dobijene na osnovu dve korišćene metode.
Kako je bio uradjen relativno mali broj merenja samo jedne vrste materijala,
da bi se naredni zaključak proverio izvršena je još jedna serija merenja.
307