JUS standardizacija
međunarodna ı regionalna standardizacija
osnovi programa saradnje sa nesvrstanim zemljama i zemljama u razvoju u oblasti standardizacije
(Opaj materijal je pripremio Savezni zavod za sromdapdizsaotju, prema zaduženju od strane Saveznog izvršnog veđa. Macrt materijala prtpremio je Djuka Lisica, dipl.in3.)
1. Uvod
Povezanost Jugoslavije sa nesvrstanim zemljama i zemljama u razvoju, kako
u političkom, tako i u ekonomskom pogledu, postaje sve bitnija za đalji uspešan razvoj naše zemlje.
U 1979. godini naš izvoz u zemlje u razvoju dostigao je vrednost od 1.070 miliona dolara, a naš ukupan izvoz iznosio je 6.491 milion dolara. Uvoz iz Zzemalja u razvoju u istoj godini dostigao je vrednost ođ 1.926 miliona dolara, a naš ukupan uvoz iznosio je 12.862 miliona dolara. Iako u toj gođini obim razmene sa zemljama u razvoju nije dostigao predvidjenu vrednost od 20% u odnosu na ukupan obim razmene sa inostranstvom,
on je veoma značajan sa gledišta trajnije orijentacije naših odnosa sa inostranstvom. Poseban značaj proizilazi svakako iz činjenice da je naše snabdevanje naftom, koja danas postaje ne samo roba, nego i sredstvo plaćanja, životno vezano za neke od ovih zemalja.
Ovome svakako treba dodati i potrebu da se zajedničkim snagama nadje izlaz iz situacije neravnopravnih odnosa izmedju razvijenih zemalja i zemalja u razvoju, kojom se produžava eksploatacija nerazvijenih od strane razvijenih i dalje prođubljavanje jaza izmedju jednih i drugih.
Saradnju u oblasti politike i privrede izmedju;zemalja u razvoju, naročito saradnju u okviru pokreta nesvrstanosti, ne prati i odgovarajuća saradnja u obliaski stanmardJizacije. Ovaj nedcSsaral: ima znatnog uticaja na usporavanje i ometanje privredne saradnje, jer uspeh
ove saradnje u velikoj meri zavisi od ispunjavanja uslova koji se bez efikasne standardizacije ne mogu ispuniti, kao Što su obezbedjivanje odgovarajućeg kvaliteta proizvođa, usluga i radova, odnosno uskladjenosti robe koja se razmenjuje sa tehničkim, tehnološkim i funkcionalnim zahtevima koji se u svakoj zemlji postavljaju. S obzirom da se danas kroz organizovane aktivnosti standardizacije integralno rešavaju pitanja definisanja
i proveravanja kvaliteta na nacionalnom nivou, tipizacije, unifikacije i uopšte racionalizacije u asortimanu, metodima
i postupcima prilikom izrade, prometa
i eksploatacije proizvoda, odnosno izVOdjenja radova i usluga, to se i pitanje standardizacije mora uključivati u programe saradnje sa zemljama u razvoju i nesvrstanim zemljama. O ovome je Savezno izvršno veće 23. februara 1978. godine usvojilo informaciju koju je pripremio Savezni zavod za standardizaciju u saradnji sa Saveznim komitetom za ekonomsku saradnju sa zemljama u razvoju
i, izmedju ostalog, zadužilo Savezni zavod za standardizaciju da u saradnji sa odgovarajućim organima i organizacijama izradi predlog osnova saradnje sa zemljama u razvoju i nesvrstanim zemljama. Razmatranje prve informacije koju je Savezni zavođ za standardizaciju pripremio na osnovu tog zaduženja, Veće je
5. juna i980. godine odđiožilo i zadužilo Zavod da u saradnji sa Saveznim sekretarijatom za spoljnu trgovinu, Saveznim zavodom za društveno planiranje, Saveznim sekretarijatom za inostrane poslove i Privrednom komorom Jugoslavije pripremi i Veću dostavi kompleksniju informaciju kojom će se konkretnije utvrditi pravci i mogućnosti saradnje.
Ova informacija, koja je pripremljena na osnovu tog zaduženja, obuhvata podatke o stanju trgovinske razmene naše zemlje
sa pojedinim zemljama u razvoju sa kojima Je nivo razmene značajniji, a zatim u vezi sa tom razmenom podatke o stanju standardizacije u tim zemljama. Izneta
je zatim situacija kcja se odnosi na stanje u medjunarodnim organizacijama za standardizaciju, sa gledišta uticaja zemalja u razvoju na njihov rad.
Istaknuti su problemi jednostranosti razmene naše zemlje sa zemljama u razvoju i nedovoljnog obima ove razmene, koji su dobrim delom posledica neorganizovanog nastupa; neuskladjenosti naših standarda sa zahtevima koji se postavljaju u zemljama u razvoju; nepostojanja nacionalnih institucija za standardizaciju
u tim zemljama; nasledjenih kolonijalnih sistema standardizacije; inferiornog položaja zemalja u razvoju u odnosu na razvijene zemlje u medjunarodnim organizacijama za standardizaciju, zbog čega medjunarodni standardi favorizuju proizvo= de razvijenih zemalja, a dovode u nepovo=
339