JUS standardizacija
Vrednost uvoza iz 10 zemalja iz kojih je naš uvoz bio najveći:
lL. irak | 840 mil. # 2. Libija 1. 32000
3. Nigerija llO "
4. Indija Bl "
5. Peru 7: 1UUJJJ a
6. Ekvador 70 "
7. Sudan 48 "
8. Meksiko 42 "
9. Egipat 40 " 10. Brazil 38 "
Uxupna vrednost uvcza iz ovih 10 zemalja iznosi: 1472 miliona #%, ili oko
76% od ukupnog uvoza iz svih zemalja ZUR
Medju ovim grupama od po 10 zemalja pojavljuju se 4 zemlje u
svakoj od njih, a to su: Irak, Libija, Egipat i Indija.
2.2 Struktura razmene
a) U arapske zemlje (Irak, Egipat, Libija, Alžir, Tunis, Kuvajt, Sauđi Arabija, Sirija) izvezeno je u 1979. gođini:
- Elektroopreme, mašina i materijala u vrednosti od 87,7 miliona dolara;
- Proizvođa crne i obojene metalurgije i metalopreradjivačke industrije u vrednosti od 79,5 miliona dolara;
- Rezane gradje drveta u vrednosti od 77,2 miliona dolara;
- Rezne neelektrične opreme i mašina u vrednosti od 62,7 miliona dolara;
- Tekstilnih proizvoda u vrednosti od 55,1 milion dolara;
- Plovećih transportnih sredstava u vrednosti od 54,9 miliona dolara;
– Pirotehničkog materijala u vrednosti od 46,5 miliona dolara;
–- Drumskih motornih vozila i đelova u vrednosti od 36,3 miliona dolara;
- Hrane i pića u vrednosti od 27,1 milion dolara;
- Nameštaja u vrednosti od 24,3 miliona dolara;
- Hemijskih i farmaceutskih proizvoda u vrednosti od 21,5 miliona dolara;
-– Ostali proizvodi u vrednosti odđ 20 miliona dolara.
Investicioni radovi su vrlo važan vid našeg izvoza u arapske zemlje. Tu spadaju: izgradnja aerodroma, mostova, univerziteta, škola, bolnica, administrativnih zgrada, luka, tornjeva, termocentrala, trafostanica, dalekovoda, brana, bunara, kanala, farmi, silosa i slično.
Iz arapskih zemalja uvezeno je u istoj godini:
- Sirove nafte u vrednosti od 966,9 miliona dolara;
- Sirovcg pamuka u vređnosti od 69,3 mi-
liona dolara;
Sirovih fosfata u vrednosti od 16 miliona dolara;
- Razne kože u vrednosti od 15,7 miliona dolara;
- Južnog voća u vrednosti od 15,1 milion dolara;
Ostalih proizvođa u vrednosti manjoj . od 10 miliona dolara.
b) U zemlje južno od Sahare naš izvoz je
bio uglavnom kroz investicione radove. Uvoz je sledeći: kafa, kakao, nafta, bakar, pamuk, trupci egzota, razni minerali, rude, sirove kože itd.
Cc) Izvoz u zemlje Azije je sleđeći: celulozno vlakno, PVC, poljoprivredni
traktori, čelične boce, lekovi, rajon predivo, dizel motori za kamione, a najznačajniji su brođovi. Iz ovih zemalja se uvozi:prirodni kaučuk, kafa, kalaj i gradja lišćara, nafta itd.
dad) Izvoz u zemlje Latinske Amerike obu-
hvata kompletna postrojenja, mašine i opremu, brodove, vagone i lokomotive, putnička vozila, autobuse, kamione, izgradnju poljoprivrednih kombinata, traktore, uredjaje za navodnjavanje i slično.
Uvoz iz ovih zemalja je uglavnom: kafa, riblje brašno, koža, vuna, (rude agvoždja), bakar, cink, soja, kakaovac i drugo.
2.3 Organizovanost i razvijenost standardizacije u pojedinim zemljama u poredjenju sa stanjem u SFRJ
Osnovna činjenica koju treba istaći Jeste da manje od 35 zemalja u razvoju i nesvrstanih zemalja ima institucionalizovanu nacionalnu standardizaciju, sve ostale
su praktično neorganizovane u ovom pogledu. U sledećem pregledu daje se pregled 10 zemalja sa najvećim brojem zaposlenih u nacionalnim institucijama za standardizaciju: 341