JUS standardizacija

Ministri su za zemlje koordinatore po ovim pitanjima odredili Kubu, Indiju i Jugoslaviju.

Za bolje razumevanje ovog zaključka treba dodati da je u pomenutom razgOVOru izmedju Direktora Indijske institucije za standardizaciju i Direktora Saveznog zavoda za standarđizaciju septembra 1980. godine u Beogradu, zaključeno da se izvrše pripreme za unošenje pitanja standardizacije u dnevni red Sedme konferencije nesvrstanih. Dogovoreno je da u tom cilju Savezni zavod za standardizaciju i Indijska institucija za standardizaciju pripreme materijal koji će uputiti radi konsultacije, sledećim zemljama: Venecueli, Gani, Keniji, Tajlandu i Iraku.

Prirodno je, zbog toga, očekivati da će ove zemlje zajedno sa Kubom, Indđijom i Jugoslavijom i drugim zainteresovanim zemljama sačinjavati pomenutu radnu grupu u zaključku Ministarske Konferencije i da se od Jugoslavije očekuje aktivan doprinos u sastavljanju pomenutog predloga koji se odnosi na saradnju u oblasti stanđardđizacije, metrologije i kontrole kvaliteta.

4.3 Rešavanje pružanja uzajamne pomoći

Od naše zemlje, koja ima organizovanu nacionalnu standardizaciju već više

od trideset godina, očekuje se da u

ovoj oblasti pruži pomoć zemljama u razvoju čija je stanđardizacija neorgani zo= vana ili slabo organizovana. Ta pomoć sastojala bi se od stručne pomoći cko organizovanja nacionalne standardizacije, pre svega prilikom stvaranja nacionalne institucije za standardizaciju,

a zatim i od pomoći koja bi se sastojala u školovanju kadrova za poslove standardizacije.

Praktični oblici pružanja pomoći bi

ilić:

- organizovanje seminara za kađrove iz zemaija MJ razvoj,

- slanje naših stručnjaka u zemlje u razvoju da pruže pomoć prilikom organizovanja nacionalne standardizacije u toj zemlji,

- organizovanje praktične obuke iz oblasti standardizacije za kadrove iz zemalja u razvoju,

- davanje stipendija za kadrove iz zemalja u razvoju za pohadjanje seminara o standđardizaciji, bez obzira gde se organizuju.

Na realizaciji ove pomoći bila bi neophodna saradnja izmedju Saveznog zavođa za standardizaciju, Saveznog zavoda za mere i dragocene metale, Saveznog zavoda za medjunarodnu naučnu, tehničku

i kulturnu saradnju i pojedinih organizacija udruženog rađa sa moderno razvijenom službom standđarđizacije.

Pošto bi glavni nosilac realizacije ove

pomoći, kao i ostalih zadataka saradnje sa zemljama u razvoju u oblasti standarđizacije, bio Savezni zavod za standardizaciju, potrebno je sagledati njegove mogućnosti za obavljanje ovih zadataka.

4.4 Mogućnosti Saveznog zavoda za standardizaciju za uspostavljanje i sprovodjenje saradnje

Mora se naglasiti da su mogućnosti Saveznog zavoda za standardizaciju za obavljanje poslova uspostavljanja i sprovodjenja saradnje sa drugim zemljama u oblasti standardizacije, vrlo ograničene. Zavod je dugo godina nastojao da sa što manjim brojem stručnjaka postigne što veću prođuktivnost u donošenju jugoslovenskih standarđa, tako da danas spada u grupu zemalja sa najvećim brojem .donetih standarda. Medjutim, ti standarđi zahtevaju ažurno inoviranje u skladu sa razvojem tehnike i tehnologije za šta postojeći broj stručnjaka nije dovoljan, pogotovu kada se uzmu u obzir potrebe za donošenjem'novih standarda koje, takodje, stalno rastu. Činjenica je, naime, da je broj stručnjaka zaposlenih u Saveznom zavodu za standardizaciju (oko 50 od ukupno zaposlenih 114 radnika) izuzetno mali u poredjenju sa drugim nacionalnim stanđardizacijama, kako u razvijenim zemljama, tako i u nerazvijenim (videti preglede u tač. 2.3).

Zbog toga je vrlo teško ostvariti da stručnjaci Zavoda odvoje slobodno vreme za rešavanje pitanja saradnje sa drugim zemljama.

Drugi razlog zbog kojeg su mogućnosti Zavoda ograničene u vezi sa sprovodjenjem saradnje sa zemljama u razvoju, koja dobrim delom zahteva pomoć u školovanju kađrova, jeste u tome Što pitanje obrazovanja kadrova za rad na standardizaciji nije ni u našoj zemlji na odgovarajući način rešeno. Naš školski sistem još nije ovo pitanje obuhvatio. Za najurgentnije potrebe privrede, seminare organizuje Savez društava za unapredjivanje standardizacije Jugoslavije, odnosno republički savezi i društva za unapredjivanje stanđardđizacije i kvaliteta. Za školovanje stručnjaka za rad

u nacionalnim institucijama za standardizaciju (odnosno za rad u Zavodu) do sada seminara nije bilo u našoj zemlji, niti je Zavod organizovao takve seminare. .

Treći razlog zbog kojeg su mogućnosti zavoda crganičžone u vezi 3a sprcycdiz · njem saradnje sa zemljama u razvoju jeste u tome što Zavođ raspolaže sa vrlo malim brojem stručnjaka, koji svoje znanje mogu prenositi i na stranim jezicima; prvenstveno se traži da to bude na engleskom, ili francuskom. Ovo predstavlja takodje izuzetno veliki problem kađa je u pitanju naše učešće u radu međjunarođnih organizacija za

347