JUS standardizacija
uvodni članak
neki aspekti i problemi vezani za utvrđivanje tehnološkog
razvoja jugoslavije Milan Krajnović, dipl. ecc.
Na inicijativu Saveznog zavoda za standardizaciju, sređinom 1980. godine, pokrenuto je više pitanja vezanih za društvenu
i tehničku tipizaciju sredstava i opreme, kompatibilnost ugradjene opreme, tehnološko jedinstvo privređe, funkcionisanje
iste u kriznim situacijama itd. Pri tome je ukazano na slabosti i nemogućnosti standarđizacije da efikasnije utiče na tehnološko jedinstvo zemlje, na slabosti i pro=puste u kupovini i korišćenju licenci, ciklični uvoz istih i trajnu zavisnost od njihovih vlasnika prilikom uvoza tehnologije i znanja. Ukazano je i na druge prob= leme i posleđice ovakve prakse o čemu nije moguće raspravljati u ovome članku. Materijal je razmatralo Predsedništvo
SFRJ i SIV koji je svojim zaključcima obavezao Savezni zavod za standardizaciju, kao nosioca posla i veći broj drugih saveznih organa, da kompleksnije razmotre ova pitanja i predlože konkretne mere za njihovo rešenje. Medjuresorska radna grupa pripremila je Informaciju o potrebi izgradjivanja strategije, koordiniranja i usmeravanja tehnološkog razvoja SFRJ. Materijal je tokom aprila dostavljen SIV-u koji je razmotrio, utvrdio zadatke svojih radnih tela i pojeđinih organa federacije na daljoj razrađi ove problematike. Poređ toga date su preporuke PKJ da razvije odredjene aktivnosti u oblasti udruženog rada koje su praktično već u toku od kraja 1980. godine.
Osnovna nit koja se provlači kroz ovu Informaciju odnosi se na naše slabosti
i neadekvatnu organizovanost Jugoslavije, kao zajednice, za vodjenje i usmeravanje tehnološkog razvoja zemlje u skladu sa potrebama koje je nametnuo savremeni razvoj nauke i tehnologije. Pri tome je, naravno, ukazano na odredjene pojave i praksu u razvijenim zemljama sveta, UZroke nekih pojava ı njihovo refleklocvanje na naš ukupni razvoj. Iz toga suu _ Informaciji i proizašli odredjeni zaključci SIV-a i mere koje se moraju preduzeti u ovom momentu otvaranja jednog kvalitetno novog dugoročnog procesa.
Dvađeseti vek, a naročito njegovu drugu polovinu, karakteriše jedna kvalitetno nova pojava na svetskoj sceni. To je da vlasnici znanja materijalizovanog u oblike tehnologije dominiraju na toj Sceni. Njihova dominacija je prisutna u politici razvijenih industrijskih zemalja. Njihovo prisustvo se oseća na svakom koraku u ekonomskim odnosima savremenog
sveta. Oni su prisutni u oblasti naoružanja i vojne strategije razvijenih zemalja. Prisutni su u oblasti zdravstva pa čak i domenu socijalne zaštite. Drugim rečima vlasnici najtraženije robe današnjice prisutni su u svim oblastima i odnosima. savremenog sveta. Oblast naučno-istraživačkog rada je za vlasnike tehnologije univerzalni ključ problema, ishodište tehničko-tehnološkog progresa na kome počiva buran razvoj, materijalno bogatstvo i sveukupni prosperitet naše civilizacije. Blagovremeno uočavanje značaja nauke za sveukupni razvoj naše civilizacije razvijene zemlje su veoma očito iskoristile za dalje povećanje svojih prednosti, ugradjujući ih u sve odnose sa ostalim svetom. Upravo to i nas primorava da na dnevni red, medju
akutne probleme, stavimo pitanje qde je _naša nauka, Šta je dala i šta može da da našem društvu, zašto zaostajemo i šta treba učiniti da čvrsto stanemo na vlastite noge. Moramo povesti otvorenu raspravu oko ovih pitanja. Moramo proceniti naše mogućnosti, utvrditi pravce razvoja, Oblike saradnje udruženog rađa u zemlji, obim, područja i modalitete naše saradnje i razmene znanja i tehnologije sa razvijenim zemljama i zemljama u razvoju. Broj otvorenih pitanja je zaista veliki
a problemi složeni. Rešenje mnogih problema ne zavisi samo od nas, naših želja
i ambicija. Improvizacije i brzopotezni zahvati ovde su neprihvatljivi. Sve u svemu predstoji nam veoma složen, dugoOročan i težak posao koji zahteva timski
rad i angažovanje svih stvaralačkih snaga našeg društva koje mogu dati svoj doprinos. Bez takvog pristupa utvrdjivanje strategije tehnološkog razvoja Jugoslavije bilo bi utopija ili kampanjska improvizacija a od toga do sada, nismo bili imuni.
Nemoguće je ovom prilikom spomenuti ili obraditi sve ono što bi moglo da nas interesuje. Pokušaću ovom prilikom da nabacim samo nekoliko pitanja čije razmatranje može biti ođ koristi pri utvrdjivanju strategije tehnološkog razvoja Jugoslavije. Ta Pitanja su sleđeća:
Multinacionalne kompanije i razvoj tehnologije
Savremeni kapitalizam je nemoguće zamisliti bez multinacionalnih kompanija kao oblika centralizacije kapitala u razvijenom industrijskom društvu kakvo danas
301