JUS standardizacija

OR Ka e are rio rana a a Oe 1 ENIS ae maart aaa aEE E —- er air

đe nabrajanja, drugo izđanje, (University of Toronto Press, 1978.); u knjizi je takodje dat opis priprema i razblaživanja homogenata hrane za mikrobiološku analizu. Pri tom je naglašeno đa se mora sačuvati rezervni uzorak u adekvatnim uslovima, da bi se u slučaju potrebe, analiza mogla ponoviti. 5.0 Metođe analize

Analiza uzoraka predstavlja najvažniji deo svakog "monitoring" programa. Da bi se ovaj đeo Dosla obavio na najbolji način, treba ispuniti nekoliko uslova: a) da laboratorije budu dobro opremljene, snabđevene pomoćnim priborom, materijalom i hemikalijama, b) da se angažuje iskusan tim istraživača i asistenata, c) da se obezbedi adekvatan stručan super-nadzor nađ radom i

d) da tehničko osoblje raspolaže jasnim, pisanim instrukcijama. .

Metođe koje se primenjuju po bravilu treba da budu vrlo osetljive, brze, jednostavne i jeftine uz uslov da se dobijaju reproduktivni rezultati. Naravno da u mnogim slučajevima ove zahteve nije moguće ostva-– riti. U zemljama sa slabije opremljenim laboratorijama, preporučljivije je da se primenjuju proste, jeftine i brze metode, čak i neđovoljno osetljive, umesto komplikovanih (i skupljih) metođa putem kojih se analizira mnogo manji broj uzoraka. Teškoću takodje predstavlja činjenica da se stalno javljaju nove metode ili se postojeće modifikuju. Naravno da mnoge zemlje nisu u stanju da prate sva ova dostignuća nauke, i ko ne samo u materijalnom smislu, tako da kao preporuku treba prihvatiti stav da se koriste postojeće metode koje se rutinski već primenjuju, aii se prethodno moraju proveriti u više različitih laboratorija da bi se dobili podaci o: tačnosti, granici detekcije, ponovljivosti, reproduktivnosti i specifičnosti ovih metoda.

5.0 Kontrola kvaliteta rada

Kontrola kvaliteta koja se odvija po utvrdjenom programu, mora da obezbedi da se Kontinualno dobijaju precizni rezultati za sve vreme ispitivanja. Znaći da analiza uzcraka iste hrane, koji se ispituju u različitim laboratorijama unutar zemlje, rj uslovom da su oni reprezentativni i doDro obradjeni i pripremljeni za analizu, mora da da približno iste rezultate, a pogotovu ako se ovi podaci koriste u projektu "monitoring=a"

Da bi se OvO postiglo, potrebno je uraditi sleđeće:

a) gde je god to moquće, primenjivati iste metode. Ako to nije slučaj, mora da se provere različite metode i utvrde medjusobne razlike;

b) obezbediti detaljna pisana uputstva radnicima koji obavljaju analize;

c) organizovati zajedničko proučavanje, kako samih metoda ispitivanja tako i ispitivanja uzoraka, koje vodi centralna laboratorija, koja sakuplja rezultate, uporedjuje ih i vrši proračune; •

d) uključiti u rađ samo one laboratorije koje su dobro opremljene i koje angažuju stručan tim (ovlašćene laboratorije), i koje su svojim radom kroz zajednička proučavanja dokazale da mogu da vrše OVU VIStu ispitivanja.

e) periodično proveravati ovlašćene laboratorije, đa bi se održao dogovoreni nivo kvaliteta rađa, i drugo.

Mnoge zemlje već uveliko koriste u svom radu analitičke metode koje su proverene kroz saradnju većeg broja laboratorija i koJe su preporučene od strane jedne ili više medjunarodnih organizacija (u nekim slučajevima ove su metode donekle mođifikovane s obzirom da.se koriste za ispitivanje specifičnih uzoraka hrane). Drugim zemljama, koje žele da počnu sa radom na nekom od projekata, savetuje se da izaberu takve metode i opremu, koje su preporućene od strane medjunarodnih organizacija. Sve se ovo odnosi kako na istraživanja Vvezana za zagadjivanje hemijskim zagadjivačima, tako i na istraživanja bioloških zagadjivača; parazita, bakterija, virusa, gljivica ili plesni.

7.0 Prikazivanje rezultata

Rezultati analiza treba da se prikazuju na standardizovan način. Ovaj način je olakšan primenom obrazaca standardizovanog ob-= lika uz koje se daju uputstkva za popunjavanje istih.

Izveštaj o radu na projektu mora đa sadrži sledeće informacije:

1. identifikacija uzorka (vrsta i poreklo, pakova:Je, oznaka za identifikaciju, datum

i mesto gde je uzorak uzet, ime lica koje je uzimalo uzorak, kao i podatak da li je uzorak reprezentativan ili "sumnjiv");

2. vrsta analize (kako je uzorak pripremljen- obradjen, kako je uzorak analiziran uz navodjenjie detalja o metodi i pozivanje na referencu ili publikaciju, i drugo);

3. nivo zagadjivača (kod hemijskog zagadjivača, koncentracija se izražava u mikrogramima ili miligramima po kilogramu (vlažne ili suve težine), ili na bazi masti ukoliko se radi o jedinjenjima koja se akumuliraju u mastima. Kada se radi o jedinjenjima koja su hemijski "slična" - DS ili su metaboliti DDT, aflatoksini B

PCB i drugo ~ rezultati se 12" všju Rao da je osnovno jedinjenje u pitanju ili se daju kao zbir ovih jedinjenja. U slučajevima biološkog zagadjenja, način izveštavanja o rezultatima analize se razlikuju od organizma do organizma koji se ispituju; često je dovoljno samo reći da li je neki organizam otkriven ili ne, ali se mora navesti broj uzoraka koji je ispDitan i u koliko je uzoraka taj organizam otkriven. Kada se upotrebi više od jednog međijuma za analizu bakterija (posmatranih kao zagadjivači), medijum u kome je mikroorganizam otkriven mora da se navede, kao i podatak o tome gde je izvršena identifikacija. Medjunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je u svojim standardima

a nnuuunuuuiungiunug nana uuuuunuLuu uuu uuu Iıčč Š–=MZ–>_WZT vIS ——

Standardizacija, 1982./br. 1—2