JUS standardizacija

3.2.i1.2 Instrumenti za pretraživanje baze podataka

Pretraživanje pomenutih nenumeričkih baza podataka vršiće se pomoću deskriptora. Deskriptori su pojmovi koji opisuju sadržinu dokumenata i dozvoljeni su za indeksirarije. Kao instrument za pretraživanje biće korišćen tezaurus organizovan kao apstrakcijski {(generički) Kombinatoričko-hijerarhijski sistem deskriptora.

Budući da je naša zemlja višejezična zajednica, kao i da s» dobar deo informisanja odnosi na međunarodns i inostrane standarde koji dolaze unapred ındeksirani, usvajanje adekvatnog tezaurusa bio je izuzetno složen problern., Konačno je usvojeno da se keo osnova za jugosloveriski tezaurus usvoji jedna od zvanično podržavanih verzija tezaurusa međunarodne organizacije za standardizaciju ISO. Ovakvo rešenje obezbediće kompatibilnost načina indeksiranja i pretraživanja sa drugim članicama iISONE? -a,

Osim tezaurusa, rešavan je problemi izbora adekvatnog softvera koji će omogućiti dijalog korisnika i baze podataka u konverzacionom i paketnom načinu rada, pretraživanje baze podataka njenu inicijalizaciju, kreiranje, ažuriranje, editovanje Iı reorganizaciju. Kao najpogodniji usSVOien je parametrizirani programški paket MISTRAL iV.

3.2.2 Baza podataka na mikrofišu

Mikrofilm kao nosiiac informaciie ima neke prednosti

nad klasičnom dokumentacijom, i može u poslovima

SZS da doprinese:

— poboljšanju organizacije rada,

— brzini pretraživanja fonda primarnih dokumenata,

— jednostavnosti razmene, ažuriranja i distribucije dokumenat3, — Dovećariju sigurnosti čuvanja dokumentacije,

— uštedi u arhivskom prostoru.

Zbog toga je predviđeno da se najveći deo fonda sistema-

tizovane dokumentacije, zapravo sva ona primarna doku-

merita čija je frekvencija pretraživanja veća (jugosloven-

ski, međunarodnil i inostrani standardi) prevedu na me-

dijum mikrofilma.

Kao najpogodniji oblik za čuvanje i pretraživanje zbirke

primarnih dokumenata u tehnici rriikrofilma, predloženi

su mikrofiš i rclna. Zbog jednostavnosti rukovania i

kompatibilnosti sa drugim saveznim organima prednost

je data mirkofišu. Rolna će biti usvojena u slučaju da se

sa mikrofiša ne mogu dobiti papirne kopije prirnarnog

dokumenta zadovoljavajućeg kvaliteta.

\/eza sa automatizovaniom informacionom Đazom, koja će

uz to pojednostaviti pretraživanje baze primarnih doku-

menata na mikrofišu, biće opezbeđena tako što će svaki

slog u autornatizovanoj bazi podataka sadržati i adresu

mikrofiša sa njemu odgovarajućim primarnim dokumen-

tom. U ciiju olakšavanja pretraživanja i sarni mikrofiši će

biti organizovani po odgovarajućoj hijerarhiji, tako da se

na čelu svake grupe nalazi poseban indeksni mikrofiš.

Tako će biti omogućeno i dovoljno efikasno manuelno pretraživanje.

3.3 Organizacija informaciono-dokumentacionog sistema SZS

Buduća organizacija informaciono-dokumentacionog šistema prikazana je na slici 5. U organizacionoj šemi doKumentacionog sistema karatkeristično je postojanje dva paralelna sistema dokumentacionih fondova sa primarnim dokumentima (dokumenti sa punim tekstom standarda, tehničkih normativa itd.). Jedan od njih je na hartiji i organizovan na klasičan način, a drugi na medijumu mikrofilma sadrži mikrografski obrađene primarne dokumente (MOD). Kriterijumi za razvrstavanje u fond MOS su velika frekvencija informacionih zahteva koji se odnose na tu vrstu dokumenata i/ili mogućnost da se primarni dokumenti iz spoljašnjeg izvora već dobijaju u, na odgoOvarajući način, mikrografski oDrađenoi formi. Ostali dokumenti se razvrstavaju u klasičnu zDirku. Da bi se omogućilo i olakšalo održavanje zbirke MOD, mikrofiševi se indeksiraju i razvrstavaju po uređenom sistemu adresa.

Za sva primarna dokumenta koja su mikrograTski oDraBena vrši se sekundarna obrada dokumenata. Sekundarni dokument! koji se nakon ove obrade dobijaju sadrže bibliografski opis prirnarriih dokumenata, odnosno sažete podatke iz kojih se, za sve tipove korisnika i sve tipove upita, mogu regenerisati potrebne informacije o originalnom (prirmarnom) dokumentu. Sekundarni dokumenti sa bipliografskim opisom prenose se na mašinski čit{ljivu formu, na standardizovanu magnetnu traku. Potom se odgovarajućim prestruktuiranjem od njih formira informaciona baza na spoljnjoj memoriji sa direktnim pristupom. Zahteve za informacijama dostavljaju korisnici.

Po prijemu zahteva vrši se odgovarajuća obrada nakon koje se utvrđuje da lise primarni dokumenat čuva na klasičan način ili pripada dokumentacionom fondu na medijumu mikrofilma. Informisanje za sve vrste upita, koji se odnose na dokumenta koja pripadaju klasičnom dokurnentacioriom fondu, vrši se na dosadašnji način (koji opuhvata nešto manje od 5 % zahteva za informacijama. Za ostala dokumenta pretraživanje se vrši automatski, preifraživanjermi baze podataka. Pošto se korisniku saopšte tražene inforrnacije, na zahtev mu se dostavlja i kopija originalnog (primarnog) dokumenta sa mikrofiša.

3.3.i Tehnička baza INDOK sistema

Tehnička baza INDOK sistema SZS obuhvata opremu za automatsku obradu podataka, opremu za mikrografsku obradu podataka, opremu za reprografiju. Oprema za reprografiju nije opuhvaćena ovim ideinim projektom.

251

Standardizacija, 1982./br. 5—