JUS standardizacija

Moramo konstatovati da su uslovi za delovanje na obezbeđivanje kvaliteta u uvozu, izvozu i na domaćem tržištu vrlo nepovoljni. Pomenimo samo neke od njih: konjuktura domaćeg tržišta — skoro sve što se proizvede proda se, pa nema zainteresovanosti OUR-a da poboljšavaju kvalitet; više cene proizvoda na domaćem tržištu uz niži kvalitet; niže cene proizvoda na inostranom tržištu uz poreban viši kvalitet; teškoće sa količinama i kvalitetom određenih sirovina; znatan uvoz sirovina, elemenata i poluproizvoda; nepoštovanje jugoslovenskih tehničkih propisa; slabosti | nedovoljnost inspekcijskih organa na svim nivoima; neprilagođenost organizacija u proizvodnji, prometu i eksploataciji za obezbeđenje kvaliteta; nezaštićenost potrošača od nekvalitetnih proizvoda i usluga itd. -

Međutim ne znači da zbog ovih nepovoljnih uslova treba da napustimo borbu za obezbeđenje kvaliteta naprotiv, moramo što intenzivnije koristiti postojeće i pronalaziti nove mogućnosti za prevazilaženje postojećeg negativnog stanja u ovoj oblasti.

Želeo bih da se više zadržim na sistemu obezbeđenja kvaliteta koji sada postoji u našoj zemiji i da u okviru njega podvučem mesto i značaj problematike koju razmatramo na ovom Savetovanju.

Od proizvoda (pri čemu pod proizvodom podrazumevamo materijale, poluproizvode, elemente, opremu, gotove proizvode itd.) uglavnom tražimo:

— da bude podoban za upotrebu, da se sa njim uspešno obavlja rad, usluga ili ostvaruje namena za koju je predviđen;

— da ostvaruje potreban stepen odgovaranja predviđenim zahtevima konstrukcije;

— da obezbeđuje određeni stepen upotrebljivosti i dostupnosti kada se to od njega zahteva, da obavi određenu uslugu (da preveze putnike ili robu, da reprodukuje zvuk ili sliku...);

— da bude pouzdan u radu, da može stalno da se koristi za vreme koje je predviđeno kao njegov vek trajanja (da se ne kvari ili da otkazi budu u što manjoj ili predviđenoj meri);

— da u slučaju otkazivanja (kvara) može da se popravi u što kraćem ili razumnom roku, uz umerenu cenu za zamenu ili popravku pojedinih elemenata;

— da uvek postoje organizovani servisi za popravku i potreban broj rezervnih delova;

— da utrošak energije ili materijala za obavljanje određdenog rada ili usluga (električna energija, ugalj, nafta...) bude u ekonomskim, optimalnim granicama.

Međutim od kvaliteta (proizvoda, radova, usluga) se, po-

red ovoga što je navedeno, zahteva da bude i zaštitna barijera radi obezbeđivanja: opštenacionalnih interesa, u prvom redu odbrane zemlje, konstantriog ekonomskog prosperiteta i stabilnosti; ljudskog zdravlja i života preko kvaliteta ishrane, lekova, zatim zaštite okoline od zagađivanja (vode, zemljišta, hemijski i radioaktivni otpaci); sigurnosti i bezbednosti ljudskih života pri upotrebi proizvoda (materije opasne po život i zdravlje, eksplozivi, razni uređaji na električni pogon, automobili i sl.); zaštite od požara, koji svakodnevno uništavaju ogromna materijalna bogatstva, odnoseći i značajne ljudske žrtve; produktivnosti rada ljudi i opreme kroz automatizovanje procesa rada i kontrolisanje kvaliteta proizvoda; kontinuiranog i normalnog toka života, posebno pri snabdevanju energijom, pošto ista može ne samo da uspori aktivnosti privrede i društva već može da ih u potpunosti blokira (oštećenja ili prestanak rada proizvoda i postrojenja, veći utrošak energije, mala ili nepotpuna efikasnost uređaja);ispravnog funkcionisanja saobraćaja, sredstava veza, komunikacija i sl. kao bitnih elemenata koji povezuju aktivnosti raznih delatnosti u našem društvu i informišu o funkcionisanju istih itd.

Da bi se uspešno obezbedio kvalitet proizvoda, radova i usluga neophodno je da u našem društvu postoji organizovan sistem za obezbeđivanje kvaliteta, koji bi sinhronizovao aktivnosti koje se odnose na definisanje ili propisivanje zahteva u vezi sa kvalitetom, na izradu proizvoda ili obavljanje radova i usluga, na kontrolisanje proizvoda i radova ili usluga pre stavljanja istih u promet ili eksploataciju, na posebne mere obavezne kontrole pre stavljanja proizvoda u promet, na kontrolisanje proizvoda kada se isti nalaze u prometu, na kontrolisanje proizvoda kada se nalaze u eksploataciji, na sistem informacija, koji može u velikoj meri da poveže sve ove aktivnosti (podsisteme), na inspekciju — proveru da li se sve ove aktivnosti Sprovode u skladu sa zahtevima ili potrebama.

Zahtevi u odnosu na kvalitet proizvoda, radova i usluga definišu se u cilju obezbeđenja funkcionalnosti, zaštite i drugih uslova kojima isti moraju da odgovore da bi se modli koristiti. Ovi se zahtevi postavljaju:

a) Obaveznim saveznim, republičkim, pokrajinskim i drugim propisima, kao što su tehnički normativi, pravilnici, norme kvaliteta, standardi, naredbe, uredbe i sl., koje donose ovlašćeni organi i organizacije uprave, a na bazi politike i zakona koje su doneli Skupština SFRJ i skupštine socijalističkih republika i autonomnih pokrajina. Cilj propisivanja ovih zahteva je:

— da se obezbedi jedinstvo jugoslovenskog tržišta, kao i tehničkih i tehnoloških sistema, jačanje od-

309

Standardizacija 1982./br, 78