JUS standardizacija

ATESTIRANJE PROTIVEKSPLOZIJSKI ZAŠTIĆENIH ELEKTRIČNIH UREĐAJA NAMENJENIH

ZA UPOTREBU U PROSTORIMA UGROŽENIM OD EKSPLOZIVNIH SMEŠA

Jovan Popmijatov, dipl. ing.

1. UVOD

Razvoj industrije i industrijske tehnologije u svetu i kod nas, nosio je sa sobom teret — pored blagodeti porasta životnog standarda, povećanja kupovne moći stanovništva i razvoja društvenih i proizvodnih snaga, i razne opasnosti koje su ponekad imale teške posledice po zdravlje i život ljudi, materijalnu sigurnost i bezbednost uopšte,

Jednu od tih pretnji čovekovoj sigurnosti predstavlja i opasnost od požara i eksplozija.

O požarima i eksplozijama čitamo i slušamo nažalost još i danas dosta često u dnevnim informacijama javnih sredstava informisanja, u kojima se obično na krajukažedajeu toku istraga koja trebada utvrdi uzroke nesreće. Saznajemo da je život izgubilo 20 rudara, da je izgoreo pogon radne organizacije, da je eksplozija raznela skladište .,. .. daje materijalna šteta 3O miliona dinara.

O jednoj grupi uzročnika-izazivača požara i eksplozija i o jednom važnom vidu borbe protiv tog zla — preventivi — biće reči u ovom izlaganju.

2. PROTIVEKSPLOZIJSKA ZAŠTITA ELEKTRIČNIH UREĐAJA U DRUGIM ZEMLJAMA

Prva polovina ovog veka označena je naglim razvojem industrije u mnogim zemljama, a naročito u Evropi i Severnoj Americi, Često se u tehnološkim procesima tih industrija a i izvan njih, kao sirovina, polusirovina, katalizator, aditiv, nuzprodukt, proizvod ili otpadak, javljaju zapaljive materije u vidu gasova, para, maglica, tečnosti, prašine ili vlakana, koji u smeši sa vazduhom stvaraju eksplozivnu atmosferu.

Paralelno sa razvojem takvih i drugih idustrija, razvijala se elektrotehnika, rastao je broj električnih proizvoda i povećavao se obim primene električnih uređaja u tehnološkim procesima.

Ova neosporno korisna sprega tehnologije i elektrotehnike počela je da pokazuje i svoje drugo lice, kada je

344

zbog jedne varnice na elekiričnoj instalaciji ili zbog pre-

visoke temperature na delu električnih uređaja, izgore-

lo čitavo postrojenje, fabrika ili gradska četvrt.

Sve optužbe za ogromne štete i ljudske žrtve bile su

upućivane na račun električnih uređaja i instalacija,

čak i kada uzročnik nije bio električni uređaj.

Ovakva situacija učinila jedase 1930-tih godina, pro-

blem protiveksplozijske zaštite električnih uređaja i

instalacija, postavi kao prioritetan u mwnajrazvijenijim

industrijskim zemljama.

Javljaju se dva osnovna pravca ili dve osnovne razvojne

filozofije rešavanja problematike u oblasti protiveksplo-

zijske zaštite:

— Nemačka projektantska i konstruktorska filozofija, svodila se na onemogućavanje pojave paljenja eksplozivne smeše, sprovođenjem mera predostrožnosti na licu mesta kao što su: pojačan nadzor nad električnim uređajima koji rade u eksplozivnoj atmosferi redovno i stručno održavanje, sprečavanje pojave „otvorenog. varničenja” na relejima i kontaktima prekidača primenom hermetički zaptivenih kućišta (male zapremine), stalnu kontrolu temperature "površine električnih uređaja (naročito u atmosferi gasova sa niskom temperaturom paljenja) posebnu pažnju kod izrade nambtaja motora, Osetljivu preko strujnu zaštitu za slučaj preopterećenja, posebno dobru izolaciju i uopšte pažljivo odabiranje električnih uređaja i projektovanje instalacija, dok je

— Engleska praksa bila ili da ograniče raspoloživu energiju električnim strujhim kolima sa malim intenzitetom struje (samosigurnost), ili da, pretpostavljajući da će do paljenja zapaljive smeše ı tako doći, spreče širenje plamena eksplozije zadržavajući ga u malom prostoru kućišta eletričnog uređaja (neprodorni oklop)

Ostale zemlje opredeljivale su se za jednu ili drugu

koncepciju, ili su najčešće kombinovale prednosti jed-

nog i drugog pristupa protiveskplozijskoj zaštiti, rukovođene svojim materijalnim i tehničkim mogućnostima, tehnološkim razvojem i vlastitim iskustvom.

Standardizacija 1982./br. 7—8