JUS standardizacija
Ti
— pri. slaganju više elektromedicinskih uređaja odnosno opreme osigurajte ventilaciju i stabilnost
— pri upotrebi kisika ili zapaljivih anestetika povećana je opasnost od požara
— kućanski uređaji napajani iz mreže (sušila za kosu, bri-
jači aparati, radio aparati, televizori) mogu biti opasni po pacijenta povezanog s elektromedicinskim uređa__jem odnosno opremom i — ako u bilo što niste sigurni, zatražite tehnički savjet i pomoć.
STANDARDIZACIJA METODA MERENJA SA ASPEKTA TEHNOLOŠKOG RAZVOJA
Dr Dobrivoje Prokić
U ovome članku pokušano je da se na pristupačan način i u sažetoj formi ukaže na sve veću potrebu standardizacije metoda merenja njenu povezanost sa budućim tehnološkim razvojem odnosno razvojem standardizacije i metrologije.
| pored stalnog usavršavanja mernih sredstava (merila) do vrlo visokih tačnosti, zbog nedovoljne primene odgovarajućih metoda merenja odnosno zbog nedovoljne standardizacije metoda merenja, dešava se da se merenja fizičkih veličina vrše sa vrlo niskom tačnošću*.
Zato jedan od glavnih pravaca budućeg razvoja standardizacije i metrologije sa aspekta tehnološkog razvoja, predstavlja standardizacija metoda merenja o čijoj je sve većoj potrebi ukazano u ovome članku. Ovo je uslovljeno činjenicom, da se greške rezultata merenja određuju ne samo greškama primenjenih mernih sredstava (merila) nego i primenjenim metodama merenja, spoljnim uslovima u kojima su izvršena merenja, načinom obrade rezultata merenja i drugim uticajima.
U metrološkoj praksi, često se pokazuje da greška merila iznosi samo mali deo od ukupne greške, odnosno od greške rezultata merenja. Lako se može ustanoviti da je razlika između greške rezultata merenja i greške primenjenog mernog sredstva (merila) okarakterisana nizom okolnosti koje ćemo u sažetoj formi izložiti.
Prvo, u proizvodnim uslovima velikih razmera, često se vrše sižena merenja, osnovana na primeni vrlo složenih fizičkih uslova. Takva merenja, najčešće nisu prethodno izvođena u odgovarajućim metrološkim laboratorijama, gde rade visokokvalifikovani stručnjaci — metrolozi. Pri tome, u proizvodnim uslovima, sve se češće vrše merenja „vrlo malih“ ili „vrlo velikih“ vrednosti fizičkih veličina, pri čemu su merenja sve složenija, a što često dovodi do velikih metodskih i „instrumentalnih“ grešaka i niske ta-
Standardizacija 1982./br. 9—10
čnosti merenja.
Drugo, u savremenoj proizvodnji vrlo mnogo se koriste rezultati merenja, dobijeni pomoću složenih mernih sistema, koji uključuju najraznovrsnija merna sredstva, ili se zajedno koriste rezultati merenja izvršenih raznim mernim sredstvima, u različitim uslovima, u različito vreme i u raznim mestima.
Treće, savremena masovna merenja, a naročito merenja u procesu eksploatacije različitih vidova tehnike, često se vrše u otežanim spoljnim uslovima, kada se na primer, naglo menja temperatura okružujuće sredine, vlažnost vazduha, napon izvora napajanja, električno i magnetsko polje, vibracije i niz drugih faktora, što dovodi do pojave niza dopunskih grešaka koje smanjuju tačnost merenja. Gore izložene okolnosti dovode do toga, da greške rezultata merenja često znatno prelaze greške primenjenih mernih sredstava (merila).
Posebno treba istaći, da se dešava, da se za grešku rezultata merenja uzima samo greška primenjenih sredstava merenja (merila), što dovodi do velikih ekonomskih gubitaka, a u nizu slučajeva i do pogrešnog rešenja tehničkih problema.
Takođe treba istaći, da nije redak slučaj, da se ocena grešaka rezultata merenja raznih tehničkih problema vrši bez učešća odgovarajućih stručnjaka — metrologa, što dovodi do odugovlačenja rešenja problema i ne uvek na optimalan način.
* Detaljno o ovome može se naći u članku od istog autora, D. Prokića, objavljenog u Velikoj Britaniji u časopisu: J. Phys.E :
Scientific Instruments, vol. 15, 1982.).
441