JUS standardizacija

du učestvovanja stručnjaka u radu, među njima svakako najviše ELECTROBRAS-a, Brazilska grupacija za električne centrale. Tako je u 1981. godini u radu COBElI-a učestvovalo 8.600 stručnjaka, u okviru 1.200 sastanaka i izdatih 250 dokumenata. Organizaciono COBEI ima direkciju, konsultativni savet i izvršni sekretarijat. Tehničko-stručni rad se odvija u 8 potkomisija (za elektroniku, elektrotehniku Il, elektrotehniku ||, svetlosne izvore, aparate za domaćinstvo, telekomunikacije, za opšta pitanja i terminologiju) koje sadrže tehničke komitete organizovane kao u IEC i 279 studijskih komisija. Predsednik COBEI-a je Mauro Carvalho Velloso, dipl. ing., koji ujedno vrši dužnost direktora standardizacije u grupaciji ELEKT ROBRAS, potpredsednik je Johan Spijker, koji je ujedno direktor standardizacije u Brazilskom „,Philips“-u, najznačajnijoj grupaciji elektronske industrije, a dužnost izvršnog sekretara vrši Eduardo Vaz, dipl. ing. elektroenergetike. Najznačajnije aktivnosti ı najveći interes Brazila u okviru IEC Je u oblasti radiokomunikacija, sklopnih aparata, koordinacije izolacije i tehnike visokonaponskih ispitivarija. Potrebno je istaći da je Brazil vrlo bogat u raznim energetskim sirovinama {voda, ugalj, uranijum, gas i dr.), ı da

— ITAIPU (bionacional Brazil—Paragvaj) — GRAN COULEE (Ekvador)

— GURI (Venecuela)

TUCURUI (Brazil)

KRASNOJARSK (SSSR) ČERČILOVI VODOPADI (Kanada) PAULO AFONSO ıI, II, III, IV (Brazil)

Inače, sadašnji instalisani elektroenergetski kapaciteti Brazila iznose 31.735 MW, a u toku je izgradnja novih 27.050 MW. Potrošnja električne energije u 1980. god, iznosila je 120.720 GWh i to 58% za industrijske pogone, 19% za domaćinstva, 23% za razne komercijalne aktivnosti, javno osvetljenje, elektrifikaciju poljopirvrede i drugo, odnosno 1.006 kWh po jednom stanovniku.

2. ORGANIZACIJA I REZULTATI ZASEDANJA

Ceremonija otvaranja 47. Generalnog zasedanja IEC održana je 1. juna 1982. godine u prostorijama Kongresnog centra hotela „Nacional“ u Rio de Ženeiru. Tom prilikom je dr Antonio Aureliano Chaves de Mendonca, potpredsednik Republike Brazila kraćim govorom otvorio ovu ceremoniju, a govorili su još dr Joao Camilo Penna, ministar industrije itrgovine,dr Antonio de Padua Chagas

454

je opšta karakteristika elektroenergetskog sistema Brazila to što se prevashodno zasniva na hidropotencijalima (86% instalisanih kapaciteta u 1980. g.) koji se procenjuju na 213.000 MW instalisane snage, da su akumulaciona jezera velikih kapaciteta, što omogućava njihovu višegodišnju (4—5 god.) regulaciju, a rastojanja između izvora električne energije i potrošačkih centara su vrlo velika što zahteva izgradnju vrlo dugih prenosnih mreža. Pored ovog bogastva u hidroenergiji, Brazil planira do 2.000 godine takođe izgradnju niza elektrana na ugalj i uranijum, pošto ima velike rezerve i ovih sirovina.

Među značajnijim projektima koji su izvedeni ili čije je izvođenje u toku ističe se svojom veličinom hidroelektrana ITAIPU, binacionalna, na reci Parana između Brazila i Paragvaja, koja sa 12.600 MW instalisane snage (18 gengratorskih jedinica sa po 700 MW) predstavlja daleko najveću električnu centralu na svetu. Radovi na njenoj izgradnji su u takvoj fazi da se počev od 1983. god., predviđa ugradnja po 3—4 generatorskih jedinica godišnje. Interesantno je da se među prvih nekoliko najvećih električnih centrala u svetu nalaze centrale iz zemalja Južne Amerike, najviše iz Brazila, kako je to prikazano u sledećem pregledu:

sa 12.600 MW ž 9.711 MW ii 9.000 MW S. i “i 8.000 MW : a _ 6.096 MW S: _ _a 5.200 MW ii “ “ 4.500 MW ii -

Freitas, guverner Ria, W.A. Mc Adams, predsednik IEC i

dr Mauro de Carvalho Velloso, predsednik COBElI-a. Predstavnici Brazila su u svojim govorima uglavnom isticali nastojanja ,,Brazila da što više učestvuje u pripremi i primeni međunarodnih standarda IEC i njegove napore ka usaglašavanju brazilskih standarda sa IEC standardima u interesu razvoja brazilske industrije i elektroprivrede na temelju savremenih tehnologija a u cilju omogućavanja plasmana njihovih proizvoda na strana tržišta ističući da im ovo Generalno zasedanje daje novi impuls na ovom poslu. Predsednik IEC je u dužem izlaganju prikazao učešće zemalja Južne Amerike u radu IEC, kao i značajnije rezultate dosadašnjeg rada i pravce budućeg razvoja IEC. Posebno je ukazao na značaj ličnih kontakata do kojih dolazi za vreme ovih zasedanja i zaključio da je ,, zmena informacija i ideja koji se ovim putem postižu pokazala, kroz dugu istoriju IEC, da predstavlja dodatnu korist koju nije moguće postići bilo kojim drugim putem”.

Standardizacija 1982./br. 9—10