JUS standardizacija

TRINAESTI SVETSKI DAN STANDARDIZACIJE

Kao i svake godine, Svetski dan standardizacije se proslavlja 14. oktobra ove godine i tim povodom objavljujemo u daljem tekstu poruku gospodina Henrija Duranda, predsednika Međunarodne organizacije za standardizaciju ISO.

Standardizacija se danas više ne ograničava samo na oblast industrije.

Ona je uključena u sve radove koji su sastavni deo gotovo svih vidova ljudske aktivnosti.

Ona nije više ezoteričan govor rezervisan za jedan broj naučnika ili nekolicinu inženjera.

Ona se otvorila prema svetu, prema savremenoj nauci i progresu zahvaljujući onima koji se njom bave ali isto tako i zbog činjenice da sve veći i veći broj ljudi postaje svestan njenog značaja.

Ovaj dvostruki napor je za svaku pohvalu.

Oni koji se bave ovom disciplinom su, pre svega, shvatili da standardizacija nije sama sebi cilj i da ima samo smisla i značaja ukoliko dosledno i poslušno odgovara zahtevima koje pred nju postavljaju privredne aktivnosti i ukoliko služi čoveku odnosno svim ijudima.

Ovi njeni poslenici su isto tako shvatili da nacionalni standardi treba postepeno da ustupaju sve više mesto međunarodnim standardima, priznajući na taj način da su suština, karakter ı predmet rada standardizacije univerzalni.

U tom smislu oni su dozvolili da se pređe sa pojam međunarodne preporuke na pojam međunarodni standardi.

Termin je u ovom slučaju adekvatan ideji.

Ali, s druge strane, zasluga pripada raznim vodećim krugovima izvršilaca ı nosilaca politike standardizacije naučnicima, inženjerima, tehničarirna, nadležnim iz vlade koji su ocenili ulogu i značaj međunarodne standardizacije.

Oni su standardizaciji ukazali poverenje, ona je postala sastavni deo njihovih razmišljanja i problema prilikom izrade programa i iznalaženja rešenja.

Danas niko više u ovirn sredinama ne može da zamisli da međunarodna standardizacija može da bude odvojena od nezadrživog progresa to jest od svih onih snaga koje svet kreću unapred dok se u isto vreme umnožavaju znanja i istraživanja.

Ali sva ta dostignuća su krhka i međunarodna standardizacija treba da se čuva od raznih opasnosti.

Jedna između njifi je, kako mi se čini, ı ta da se standardizacija može zabunom poistovetiti sa zakonodavnim merama.

Treba strahovati da države, kojima okolnosti idu na ruku, ne dođu u iskušenje da se posluže standardizacijom u zakonodavne svrhe što bi standardizaciji oduzelo njen liberalni, dobrovoljan karakter i elastičnost u prilagođavanju.

Standardizacija Di na taj način bila izložena riziku da postane učesnik u takmičenjima između država i njena univerzalnost bi bila komprornitovana. Jednostavno pozivanje na standarde u tekstovima prepisa treba da bude dovoljno da se reši ovaj problem. Takođe treba strahovati da sve veći obim poslova koji se planiraju ne prevaziđe mogućnosti kojima raspolaže međunarodna standardizacija.

Pametno je, u tom slučaju, biti hrabar pri izboru i definisati suštinske prioritete ne gubeći nikada iz vida opšti interes. Najzad ostaje rizik da nagli progres ne ostavi iza sebe tempo izrade standarda.

413

Standardizacija 1982./br. 9—10