JUS standardizacija

di, već bi bilo poželjno da potraži pomoć užeg stručnjaka (akustičara).

Da bi se zadovoljili zahtevi za nivoi buke koji potiču od instalacija, u kući ili izvan nje, mora se poznavati nivo buke samih uređaja koji stvaraju tu buku. Prema tome, svaka mašina koja se ugrađuje u kućne instalacije mora imati dokumenat o nivou buke Koju stvara. (Bliže relacije su date u Zakonu o zaštiti od buke SR Srbije iz 1981. godine). | na kraju nekoliko reči o ispitivanjima završenih zgrada. U standardu je predviđeno da se za prijem zgrade moraju ispitati bar dva uzorka, a najviše 10 % od ukupnog bro ja pregrada istog tipa. U Pravilniku taj broj nije bio definisan. Interesantno je da bi rezultati ispitivania morali biti poznati neposredno po završetku merenja svake pregrade, jer se predviđa da se posle tri uzastopna nezadovoljavajuća rezultata ispitivanje prekida i smatra nezadovoljavajućimi.. Dosadašnje iskustvo nam nalaže da bi se pitanju broja merenja i ocenjivanju cele zgrade u pogledu zvučne zaštite moralo posvetiti više pažnje. Iz ekonomskih razloga teško bi se moglo prihvatiti da se cela zgrada tehnički ne primi zbog samo jednog jedinog zida, koji možda i nije toliko loš da bi se.u ovom primetilo. Na kraju krajeva, kod svih proizvoda dozvoljava se određen procenat „,škarta”.

5. UMESTO ZAKLJUČKA: BUDUĆI STANDARDI

Standardi koji će se izraditi u neposrednoj budućnosti odnose se na buku vodovodnih instalacija, na merenje i ispitivanje izvora buke (u skladu sa ISO standardima) na merenje i ispitivanje buke koju stvaraju brodovi i železnice, i ispitivanje i ocenjivanje razumljivosti na otvorenim prostorima i prostorijama. Izrada ovih standarda je u toku, ali je njihov stepen gotovosti vrio raznolik.

Pored navedenih sadržaja, u toku je izrada nekoliko standarda u kojima se obrađuje pitanje termina i oznaka u formulama. Predmeti su daleko opštije prirode, a radi se o vremenskii promenljivim veličinama i njihovim karakteristikama (efektivne vrednosti, vršne vrednosti, paketi impulsa, razne vrste modulacija, impulsi i udari, i slično). Ove veličine, koliko smo obavešteni od Saveznog zavoda za standardizaciju, nisu na drugim mestima (u drugim grupama) standardizovane, mada je to trebalo da bude urađeno u komisiji za elektrotehniku, jer se takve veličine najčešće koriste u oblasti elektrotehnike.

S obziron na JUS U.J6.201 u kome se traži da nivo buke kućnih instalacija ne premaša određene vrednosti, potrebno je da se zna koliku buku stvaraju instalacije odnosno sami uređaji. Jedna vrsta instalacija je vodovodna mreža sa svim svojim priključnim uređajima (baterijama, slavinama, ventilima, ispiračima, vodokotlićima i slično). Prihvaćeno je da se za merenje buke koriste nemački stan-

14

dardi (DIN), mada kako vreme teče, izgleda da će i ISO standardi biti završeni.

Za ostale izvore buke koji se nalaze ugrađeni po stambenim zgradarra takođe Će sa morati pozrravati Tiivo buke koju stvaraju, tj. kolika im je zvučna snaga. Merenje zvuč ne snage regulisano je ISO standardima Koji će se svi preuzeti za jugoslovenske standarde. Izvesna neslaganja kod merenja po različitim, ali priznatim, metodama ISO-a, publikovana od strane nekih nacionalnih laboratorija, moraće se uzeti u obzir, tim pre što su i naši naučnici doprineli teorijskom objašnjavanju tih neslaganja (4,5). Mi se u Jugoslaviji nalazimo sada na samom početku ove vrste ispitivanja i atestiranja (6) (Paljan); u Zapadnoj EvroDi svi bučni uređaji, pored ostalin propisanih veličina, na pločici sa deklaracijom imaju unet podatak o buci koju

stvara taj uređaj. U SR Srbiji je donet zakon o zaštiti građana od buke, po kome se više ni jedan uređaj ne sme ugrađivati u stambene objekte ako ne poseduje dokumenat o nivou buke koju zrači. Ovaj član zakona nije preuranjen, jer s jedne strane — mada ne postoje jugoslovenski propisi za merenje zvučne snage izvora buke — postoje standardi ISO-a koje je naša zemlja obavezna da poštu

je, a s druge strane već. sada postoje tehničke i kadrovske mogućnosti da se takva ispitivanja obavljaju u našoj

zemlji bar u dve reupublike. Prema tome, izrada ovih

standarda bi trebaio da ostane prioritetna.

Standardi koji se odnose na buku brodova i železnica

doprineće da se počne poklanjati pažnja buci brodova, a

za buku železnica da se daju verodostojni podaci kod

prostornog planiranja. Ova grupa standarda je jedna od

poslednjih koje su bile planirane u ,,Tezama” iz 1974.

godine.

U mnogim zemljama Evrope postoje nacionalni standardi ili bar ustaljene metode za ispitivanje i ocenjivanje razum ljivosti. Postoji tendencija da se primenjuje jedna metoda za ispitivanje komunikacionih lanaca i prostora, jer su ovi često usko povezani među sobom. U našoj zemlji ranije su se metode stvarale za svaki pojedinačni slučaj; od pre izvesnog vremena postavljena je metoda zasnovana na srpskohrvatskom govoru i sa nekim drugim odlikama. Ta metoda je verjfikovana u nekoliko domaćih i dva međunarodna ispitivanja. i u komunikacionom lancu i u prostoru (dvoranama), 8, (7. 8. 9, 10). Rezultati međunarodnih ispitivanja su pokazali da su naše krajnje ocene bliske ocenama koje se dobijaju metodama Velike Britanije i Poljske, da je metoda slična onoj koja se Koristi u Čehoslovačkoj mada daje drukčije rezultate. Potrebe za izradom jednog ovakvog standarda su nesumnjive, a praktična primena bi mu bila vrlo široka, jer bi se kontrolisali svi razglasni uređaji na javnim mestima, i kontrolisao bi se kvalitet izgrađenih dvorana.

U daljoj budućnosti svakako bi trebalo standardima pokriti sledeće:

Standardizacija 1983./br.1—2