JUS standardizacija

zvučnu zaštitu zgrada iz 1970. godine, koji još uvek važi, i pored jugoslovenskih standarda, što svakako predstavlja paradoks našeg pravnog sistema. Ipak — sa tehničke strane uzevši — grupa od 24 jugoslovenska standarda iz oblasti Građevinske akustike u potpunosti zarenjuje Pravilnik, dopunjuju ga i proširuju.

Od cele grupe od 24 standarda, najveću pažnju treba posvetiti JUS U.JG.201—X7PTehnički uslovi za projektovanje i građenje zgrada“, pa bismo ovde istakli ono što je novo u odnosu na Pravilnik.

U standardu se nalazi 7 kategorija zgrada, za razliku od Pravilnika u kome postoje samo četiri. U posebnu kategoriju svrstane su škole, a u posebnu hoteli. Dodata je nova kategorija: ustanove za predškolsku decu (uglavnom na insistiranje jednog člana komisije koji je očigledno imao problema sa tim ustanovama).

U pojedinim slučajevima, zahtevi koji su dati odnose se na zvučnu izolovanost između prostorija. Brojno su zahtevi jednaki zahtevima za pregrade, ali je merenje drukčije. To se naročito odnosi na građevinske sklopove sa vratima, kao na primer između boravišnog dela hotelske sobe i hodnika, ili se odnosi na prostorije koje su susedne ali nisu u istom nivou, ili su po horizontali smaknute, ili je jedna prostorija mnogo veća od druge. Ovim je u stvari rešena jedna teškoća na Koju se nailazilo u praksi, a Pravilnikom nije bila obuhvaćena.

Zvučna propustljivost, ili po novom terminu normalni nivo zvuka udara ne ocenjuje se samo za prostorije koje se nalaze vertikalno jedna iznad druge, kako je to bilo definisano u Pravilniku. U određenim slučajevima se ova veličina meri koso nadole, obično kupatilo gornjeg stana prema „dnevnoj sobi u donjem stanu koja nije neposredno ispod kupatila. Neki put se meri i horizontalno: između dva stana na iston nivou, ili između stepeništa i stana.

Za razliku od Pravilnika u kome su bučne prostorije samo spomenute, u standardu su ove poimence nabrojane: kotlarnice, toplotne stanice i podstanice, transformatorske stanice, mašinske kućice za lift, klima komore, hidroforske stanice i slične prostorije. Nije dobro što su se u istoj grupi našle kotlarnice i transformatorske stanice; ove poslednje možda uopšte ne bi trebalo da se nazivaju bučnim prostorijama. Dosadašnja praksa pokazuje da bi bilo bolje da se bučne prostorije definišu preko nivoa buke koji vlada u njima, baš kao što je to urađeno sa prostorijama ,,sa izuzetno visokim nivoom buke” koje su u standardu na takav način definisane: to su prostorije sa bukom preko 90 dBA.

Za projektante je od značaja uslov koji se postavlja u standardu da ventilacioni i drugi kanali ne smeju smanjiti zvučnu izolaciju posmatrane konstrukcije. Obično se kanali instalacija prenebregavaju i arhitekta ne vodi o njima računa, ,,jer je to stvar instalatera”.

Prozori ı vrata se u novom standardu kategorišu u klase

prema izolacionoj moći koju imaju. U Pravilniku iz 1970. godine propisivala se izolaciona moć prozora i vrata, prema mestu na objektu i prema vrsti objekta. Sada je ostavljeno projektantu koju će klasu prozora primeniti, tj. sam projektant mora odlučiti koliku izolacionu moć će njegovi prozori imati. Ovu odluku projektant ne donosi napamet, već na osnovu nivoa buke koja spolja dolazi u posmatranu prostoriju. Kategorizacija pro zora [i vrata) projektantima nameće dodatni rad oko izra čunavanja buke, ali je zato proizvođačima stolarije situacija olakšana, jer ne moraju svi njihovi prozori imati visoke vrednosti izolacione moći kao što je to bilo do sada.

Što se tiče vrata, i tu se situacija razgranala. Ulazna vrata od stana mogu imati izolacionu moć 20 do 24 dB u svim zgradama u kojima postoji lift, ali samo na prvom spratu i na višim spratovima. U ostalim slučajevima, dakle u prizemlju u svim zgradama, a na spratovima u zgradama bez lifta, vrata moraju imati 30 do 34 dB. U Pravilniku je bila propisana samo jedna vrednost, ı to za ulazna vrata od stana bilo gde se stan nalazio: vrata su morala imati najmanje 30 dB. Za ostala vrata u stanu Pravilnik nije davao nikakve uslove, ali sada u standardu stoji drukčije: mada izričitih zahteva u standardu nema, postoji zahtev u odnosu na zvučnu izolovanost između unutrašnjih boravišnih prostorija stana i stepeništa, pa ispunjavanje ovih uslova nameće određene zahteve u odnosu na izolacionu moć vrata u stanu, Koji će zavisti ne samo od izolacione moći ulaznih vrata, već i od rasporeda prostorija u stanu. Prema tome ni unutrašnja vrata u stanu se Više ne mogu zanemarivati.

Najkritičniji uslov koji je dat u standardu, a koji nije postojao i zbog čijeg nepostojanja su mnoge inspekcijske službe bivale u nedoumici, jeste dozvoljeni nivo buke u stambenim boravišnim i nekim drugim boravišnim prostorijama. Mislimo da ovaj uslov predstavlja srž zvučne zaštite, On uostalom čini osnovu zakona o zaštiti od buke koji zasada imaju SR Slovenija, SR Srbija i grad Sarajevo. Po tom kriterijumu, u stambenim boravišnim prostorijama propisan je maksimalni dozvoljeni nivo buke koja potiče od kućnih instalacija ili od stacionarnih izvora buke izvan zgrade: 30 dBA noću i 40 dBA danju, a od nestacionarnih izvora buke izvan zgrade (mislilo se uglavnom na saobraćaj): 35 dBA-q noću i 45 dBA

danju. Prema ovim uslovima projektuju se fasadni i kalkanski elementi, tj. postavljaju se uslovi za izolacionu moć prozora i fasadnih vrata, Za druge nestambene ali boravišne prostorije, kao što su to bolesničke sobe, učionice, prodavaonice i boravišne prostorije hotela, takođe se prophsuju maksimalni nivoi buke, pa se prema ovim nivoima postavljaju uslovi za izolacionu moć proZora i fasadnih elemenata uopšte, kao i za najniži nivo buke klimatizacije i buke ostalih bučnih uređaja u zgradi. Ovo poslednje arhitekta-projektant ne bi trebalo sam da ra-

13

Standardizacija 1983./br.1—2