JUS standardizacija

Tačnost merenja |1}yaa (na bazi granice dopuštene relativne greške) može se napisati u obliku sledećeg izraza: i Xi Xi AX - | se IZ! IAXml IAn+6ml

~

m =

1 TL —= |

gde je: AX — granica dopuštene apsolutne greške

Gol GP — granice sistematske i slučajne greške, respektivno.

Iz izraza (6) i (7) za tačnost merenja se vidi da je tačnost tim viša, što je manja greška i obratno.

Klasa tačnosti

Klasa tačnosti je broj (na primer: 0,01; 0,5:...... 9) koji karakteriše jednu grupu pokaznih instrumenata. Klasu tačnosti karakteriše svojstvo instrumenta u pogledu tačnosti, međutim, klasa tačnosti nije direktan pokazatelj tačnosti instrumenta; može se desiti da instrument niže (lošije) klase tačnosti u određenom opsegu meri sa višorn tačnošću od instrumenta više (bolje) klase tačnosti i obratno. Kod pokaznih instrumenata (električnih i mehaničkih), klasa tačriosti definisana je pomoću granica dopuštene svedene greške:

O AX

m Xi

• 100 (8)

4. PREDLOŽENA METODA

Na bazi izraza za tačnost merenja (7) i izraza za klasu tačnosti (8), dobijena je formula za procenu tačnosti merenja pokaznih (mernih) instrumenata u sledećem obliku:

Xı vw 100 RAME O (9) Xe 7 gde je: Xx. — izmerena vrednost

Xo — nazivna vrednost ili merni opseg ?7% — klasa tačnosti

Izraz (9) može se napisati u sledećem sažetom obliku po-:

godnom u metrološkoj praksi: Xi • 100 UMI II ananas (10) : K U izrazu (10), K= M O 78 — faktor tačnosti (termin predložen od autora), predstavlja značajan faktor koji omogućava određivanje pokaznog instrumenta koji u

_i , . 110.000 5 5) 'Kılase tačnosti 0,01 i 0,5 imaju značenja: + ı + _. ,

respektivno. 100

6) U specijalnim slučajevima, postoje : druge formule za klasu tačnosti, koje nisu razmatrane u ovome radu.

Sitandardizaciia 1983./br. 7-8

grupi pokaznih instrumenata može da meri sa najvišom (najnižom) tačnošću.

Faktor tačnosti (K) karakteriše tačnost merenja pokaznog instrumenta; što je faktor tačnosti manji, tim je veća tačnost merenja instrumenta i obratno, što je faktor tačnosti veći, tim je niža tačnost merenja instrumenta. Lako se može pokazati, da će u grupi od više pokaznih instrumenata, najvišu tačnost merenja imati pokazni instrument sa najmanjim faktorom tačnosti i obratno. Pri tome se pretpostavlja da je merena vrednost Xi manja ili jednaka opsegu merenja XX; < Xx) pokaznih instrumenata.

5. PRIMENA PREDLOŽENE METODE

Na karakterističnim primerima (1, 2, 3, 4 i 5), koji se često javljaju u metrološkoj praksi, pokazana je primena predložene metode odnosno izvedenih formula.

Primer 1. Za merenje jačine električne struje od 10 A na

raspolaganju se nalaze tri ampermetra sa podacima u sledećoj tabeli.

] Red.br. | |

1 ___ 705

PODACI AMPERMETARA

Merni opseg, x Xai=50A |

Klasa tačnosti, ye

Potrebno je odrediti koji od tri raspoloživa ampermetra, prema podacima u Tabeli, može da meri zadatu jačinu struje od 10 A sa najvišom tačnošću?

Napomena. Prema podacima u Tabeli, sva tri ampermetra imaju dovoljan merni opseg da mogu meriti zadatu jačinu struje od 10 A.

Rešenje

Da bi se odredio ampermetar koji može da meri zadatu jačinu struje od 10 A sa najvišom tačnošću, potrebno je odrediti faktor tačnosti sa najmanjom vrednošću.

Na bazi faktora tačnosti K = a Š Xr i podataka u tabeli, za pojedine ampermetre, faktori tačnosti su:

Ki= 78% Xi =0,5*50= 25 Ka=7%o XX 2" 1,0•20=20

Ka = 73 • X„q = 1,5 • 10= 15

Ovi podaci pokazuju, da ampermetar (broj 3) ima faktor tačnosti sa najmanjom vrednošću (Ka = 15), što znači da omogućava najvišu tačnost merenja zadate struje od 10 A.

193