JUS standardizacija
· Učesnici u dogovaranju su: Savezno izvršno veće, izvršna veća skupština republika i autonomnih pokrajina, Privredna komora Jugoslavije, Zajednica industrije naoružanja i vojne opreme, Zajednica JPTT, Zajednica JŽ, Zajednica jugoslovenske elektroprivrede, privredne komore republika i autonomnih pokrajina, Jugoslovenski savez organizacija za unapređivanje kvaliteta, Savez društava za unapređenje standardizacije u Jugoslaviji i Savez inženjera i tehničara Jugoslavije.
Društvenim dogovorom je predviđeno da učesnici dogovora zajednički pripremaju predloge za utvrđivanje opšte politike standardizacije, tipizacije i unifikacije (u tehničkom smislu) i unapređivanja kvaliteta proizvoda, radova i usluga, kao i za sprovođenje te politike. Pored toga, učesnici dogovora su se saglasili da sarađuju u pripremanju godišnjih i višegodišnjin programa standardizacije, kojima treba da budu obuhvaćeni ne samo jugoslovenski standardi već i drugi propisi iz oblasti standardizacije, a isto tako i granski standardi koje na osnovu člana 25. do 28. Zakona o standardizaciji donose organizacije udruženog rada udružene u poslovne i druge samoupravne zajednice i zajednice u koje su — na osnovu zakona — udružene određene organizacije udruženog rada radi obezbeđenja tehnološkog jedinstva sistema. Dogovorena saradnja obuhvata i saradnju i dogovaranje u postupku pripremanja zakona i propisa iz oblasti standardizacije i o načinu njihovog izvršavanja, izgradnji jedinstvenog informacionog sistema o standardima, tehničkim normativima, normama kvaliteta i drugim propisima, podsticanju organizacija udruženog rada da preduzimaju kadrovske, organizacione i druge mere za unapređivanje standardizacije i kvaliteta, i podsticanje društvenog dogovaranja ı samoupravnog sporazumevanja u oblasti standardizacije i kvaliteta. Učesnici dogovora ustanovili su obavezu međusobnog izmenjivanja informacija o primenjivanju propisa iz oblasti standardizacije i o problemima koji se javljaju u njihovom sprovođenju.
Radi sporovođenja Društvenog dogovora učesnici u dogovoru obrazovali su Koordinacioni odbor, koji sačinjava po jedan predstavnik svakog od učesnika dogovora. Predsednika i zamenika predsednika Koordinacionog odbora biraju članovi tog odbora iz svojih redova, na vreme od jedne godine.
Koordinacioni odbor, radi sprovođenja Društvenog dogovora, vrši sledeće poslove:
— usklađuje aktivnosti na utvrđivanju opšte politike standardizacije i unapređivanja kvaliteta proizvoda, radova i usluga, i na njenom sprovođenju;
— usklađuje programe i planove standardizacije i programe unapređivanja kvaliteta proizvoda, radova i usluga;
— povremeno daje ocenu stanja u oblasti standardizacije, i po potrebi predlaže pokretanje postupka za izmenu i dopunu Zakona o standardizaciji ı donošenje mera za dosledno primenjivanje tog zakona;
Standardizacija 1983./br. 11—12
— obrazuje, po potrebi, komisije i radne grupe radi obavljanja pojedinih poslova i zadataka;
— donosi žaključke o načinu izvršavanja pojedinih poslova i zadataka;
— prati izvršavanje poslova i zadataka i sprovođenje utvrđenih aktivnosti;
— razmatra izveštaje i predloge komisija ı radnih grupa;
— razmatra i druga pitanja od interesa za uspešnije sprovođenje politike standardizacije i unapređenja kvaliteta; — podnosi izveštaj o svom radu najmanje jednom godišnje. Koordinacioni odbor doneo je poslovnik o svom radu,
kojim je uređen način rada Koordinacionog odbora, pri-
premanje ı održavanje sednica, usklađivanje stavova i ko-
ordinacija u izvršavanju Društvenog dogovora.
Koordinacioni odbor utvrđuje svoje godišnje i višegodiš-
nje programe rada, koji — između ostalog — sadrže i ro-
kove do kojih se pojedini zadaci moraju realizovati, na-
čin izvršavanja i nosioce tih zadataka.
Koordinacioni odbor ima 25 članova, i u njemu su Zas-
tupljeni delegati svih učesnika u dogovoru. Prva sednica
Koordinacionog odbora cdržana je u martu 1983. godi-
ne, a već na drugoj sednici (juna 1983. godine) razma-
tran je i usvojen program rada i metodologija rada ovog
organa.
Program rada obuhvatio je:
— određivanje grupacija proizvoda za koje je hitno potrebno doneti standarde ı propise iz oblasti standardizacije, prvenstveno uzimajući u obzir mogućnosti izvOža, s tim da se za te proizvode utvrdi i potreba usklađivanja domaćih propisa sa međunarodnim standardima i propisima, kao i potreba uključivanja u međunarodne sisteme atestiranja radi smanjenja troškova izvoza ftih proizvoda;
— analiza uslova i mogućnosti za izradu ovih standarda i propisa;
— analiza potreba i program pregleda i revizije postojećih standarda i propisa iz oblasti standardizacije, prema čI. 4. Zakona o standardizaciji;
— analiza standarda i propisa iz oblasti standardizacije zemalja u koje se izvoze jugoslovenski proizvodi,u cilju premošćavanja vancarinskih barijera izvozu tih proizvoda; — utvrđivanje mogućnosti šire dostupnosti i korišćenja međunarodnih standarda u organizacijama udruženog rada;
— uključivanje u međunarodne sisteme atestiranja, radi priznavanja dokumenata o tehničkoj ispravnosti, kvalitetu i karakteristikama jugoslovenskih proizvoda u međunarodnoj razmeni i uštede deviznih sredstava koja se sada troše radi pribavljanja takvih dokumenata u inostranstvu koji su jedan od uslova plasmana proizvoda; 279