JUS standardizacija
Ako je zapremina etalonske metalne posude V.(t) određena za temperaturu t, tada se zapremina V„(20) za temperaturu 20 C može odrediti pomoću izraza:
V_„(20) = V„(0 [105 (20 — t)]| (8) ili u obliku pogodnom u praksi:
V„(20) = V(t) :LKKCA (9)
gde su:
V(t) — zapremina etalonske metalne posude na temperaturi t;
KON= |U5b 0 (20 — t) — korekcija zbog zapreminskog širenja metala elektronske metalne posude u zavisnosti od temperature t, u kojoj je zapreminski koeficijent širenja metala (npr. prema OIML: 5 Xx X 10% "C = 33,5 za ugljenični čelik, 48 za nerđajući čelik);
3. Izbor elektronske vage i tegova
Za verifikaciju zapremine etalonskih metalnih posuda potrebno je izvršiti pravilan izbor elektronske vage i etalonskih tegova (za verifikaciju vage pre merenja, na mestu upotrebe) kako bi se obezbedilo izvođenje merenja sa potrebnom tačnošću i pouzdanošću.
Na primer, za verifikaciju zapremine suda od 1000 dmš sa granicama dopuštene apsolutne greške A = + 200 cm?ž, prema našoj proceni može se upotrebiti elektronska vaga sledećeg kapaciteta: 1000 kg max merenje plus mogućnost kompenzacije tare — mase praznog suda.
Prema analogiji za verifikaciju tegova, granice intervala pouzdanosti vage (pri verovatnoći P = 95 % i n= 10 ponovljenih merenja) treba da budu (pod pretpostavkom da su isključene sistematske greške vage):
a R , 1 A to o (Pmax ~ Pmin) + ili t:S A či < AUP f R= Day pal O Tree razmak između najvećeg (pros) i
najmanjeg (Pin! pokazivanja mase na vagi pri ponovljenim merenjima (n = 10);
it — faktor po „Studentu“ (uzima se iz
tabele pri datom p i n);
ŽI(pi — p)? Oea S= ORULO — standardna devijacija; SRO pi u Eur SPa — aritmetička sredina [i ponovljenih merenja Pi,Dav pay iy Pon:
A = + 200 cm9 = + 200 g; (pri gustini vode 1). f= 3 — 5, mada mogu biti i druge vrednosti u zavisnosti od potreba; Prema analogiji za verifikaciju tegova, granice dopuštene greške tegova {za kalibraciju elektronske vage, pre merenja, na mestu upotrebe) date su pomoću sledećeg izraza: +Am< +
A="+ · 200g=+66 g
1 1 3 3 Dakle, za tegove mase od 1000 kg, granice dopuštene greške moraju da budu manje ili jednake: + 66 g.
Ovaj uslov može biti zadovoljen sa 50 tegova po 20 kg (svaki teg klase tačnosti M, sa greškom + 1 g, tako da ukupna greška iznosi + 50 g, a što je manje od + 66 g), mada mogu biti i druga rešenja, u zavisnosti od konkretnih potreba i mogućnosti za realizaciju.
4. Zaključak
Predložena metoda omogućava verifikaciju zapremine etalonskih metalnih posuda različitih nominalnih zapremina sa visokom tačnošću, koje u principu služe za verifikaciju i kalibraciju zapremine sudova niže tačnosti.
S obzirom da savremene elektronske vage imaju niz prednosti u odnosu na konvencionalne vage sa polugama i tegovima kao i da merenja zapremine (tečnosti i gasova) sa visokom tačnošću postaje sve značajnije, smatramo da će predložena metoda imati veliku primenu u praksi.
Literatura
Ach. K.H.: PTB—Mitteilungen 85 (1975), pp 130—135;
Ach. K.H. : Wagen und dosieren 11, Nz. 3 (1980);
Bigg, P.H.: J. Sci. Instruments 8 (1959), pp 359—61; Bowman, H. A., Schoonoven, R.M., Carroll C.L.: Metrologia 10 (1974), pp 117—121;
5. Prokić, D.: J. Phys. D.: Appl. Phys., 7 (1974), pp 1873—6; Prokić, D.: Metrologia, 13 (1977), pp 7—8;
Prokić, D.: J. Phys. E.: Schi. Instruments 15, (1982), pp 282—284; 8. Prokić, D.: PTB—Mitteilungen 93 (1983), pp 9—11
SRI O TOPA
SSL Ca
25
Standardizacija 1984./br. 1—2.