JUS standardizacija

odnosno BSlI-a. No, u slučaju ažuriranja ROOT tezaurusa uveden je i pojam kandidat deskriptor“, koji se koristi prilikom indeksiranja dokumenata i to iz sledećih razloga. . Prilikom indeksiranja dokumenata, uočilo se, da je vreme potrebno za potvrdu prihvatanja novog deksriptora veoma dugačko (lice zaduženo za indeksiranje — dokumentalista mora da indeksira dokument, da bi dokument mogao da se unese u bazu podataka), pa je to razlog uvođenja „kandidat deskriptora“. U ovom slučaju tehnika konsultovanja i provere (validacije) tezaurusa primenjuje se uz konsultaciju i deskriptora i ,,kandidat deskriptorra“. To znači da pored prihvaćenog tezaurusa postoji i lista kandidata deksriptora. U postojećoj bazi podataka britanskih standarda svaki dokumenat se indeksira sa deset deskriptora.

2.1.3 Iskustvo DIN-a (SR Nemačka)

DIN je radio i sa TIT i sa ROOT verzijom !SO tezaurusa i 1980. godine opredelili su se za ROOT verziju tezaurusa. Preveli su ROOT tezaurus na nemački jezik, tako da sada raspolažu ROOT verzijom tezaurusa sa nemačkim deskriptorima, na osnovu čega je indeksirana baza podataka nemačkih standarda od 2.500 dokumenata. Dobijeni prevod tezaurusa nije u potpunosti zadovoljio zbog neučestvovanja indeksera — dokumentalista u fazi prevođenja (adaptacije) ROOT tezaurusa.

3. Izbor verzije ISONET tezaurusa u SZS

Najpreči zadatak, bez kojeg se ne može pristupiti izgradnji automatizovanog informacionog sistema SZS, je izgradnja s/h verzije tezaurusa. To znači da je trebalo da se opredeli između postojećih i preporučenih tezaurusa, koji su u upotrebi među ISONET članicama, a zatim izvršiti adaptaciju izabranog tezaurusa na s/h jezik. Izmađu dva postojeća tezaurusa ROOT i TIT, izabran je TIT tezaurus, kao osnova za kreiranje s/h verzije tezaurusa.

Na ovu odluku uticali su sledeći razlozi:

— sturkturna podela TIT i ROOT tezaurusa odgovara strukturnoj podeli jugoslovenskih standarda, kako je to definisano u standardu JUS A.A0.004

— automatizacija TIT tezaurusa izvršena je pomoću s/w paketa MISTRAL IV, koji stoji na raspolaganju u informacionom centru SZS

— praktično iskustvo u korišćenju TIT tezaurusa datira od 1980. godine, kada je NORIAN baza podataka, koja je indeksirana sa deskriptorima iz TIT tezaurusa, postala otvorena (javna) baza podataka, dok se komercijalna eksploatacija BSI baze podataka, koja je indeksirana sa ROOT tezaurusom, očekuje u toku 1984. godine

28

— sa aspekta instalacije tezaurusa u računaru, postoji skoro potpuna kompatibilnost računara Honeywell DPS7 na kome je instaliran TIT tezaurus u ANFORU i računara Honeywell 66 na kome će se instalirati s/h

. Verzija tezaurusa i odgovarajuća baza podataka. Za

. instaliranje ROOT tezaurusa na računaru potreban je poseban s/w (program) za određeni tip računara.

3.1 Organizacija rada na izradi tezaurusa u SZS

Predviđeno je da se organizuje jezička aqencija, čiji bi zadatak bio da donese s/h verziju tezaurusa i da radi na njegovom ažuriranju. Da bi ovo telo bilo dovoljno autoritativno za ovakav zadatak mora da se na adekvatan način organizuje i da se obezbedi pogodan sastav. Agencija bi se sastojala iz:

— plenuma jezičke agencije

— radne grupe jezičke agencije

Plenum agencije se sastoji od najkompententnijih stručnjaka iz oblasti standardizacije, dokumentalistike i informatike. U članove plenuma jezičke agencije ulaze članovi radne grupe jezičke agencije i imenovani sturčnjaci iz SZS i drugih institucija. Plenum usvaja tezaurus i njegove ažurne delove. Radne grupe jezičke agencije imaju dva do tri stručnjaka, afirmisanih u radu u oblasti standardizacije ı dokumentalistike.

Na osnovu periodičnih izveštaja radnih grupa i odgovarajućih primedbi i sugestija praviće. se prednacrt s/h verzije tezaurusa. Nakon primedbi na prednacrt, radne grupe prave nacrt s/h verzije tezaurusa koji ide na usvajanje na plenum jezičke agencije. Tom prilikom nacrt tezaurusa može da se vrati radnoj grupi na doradu, ili da se nacrt usovji i tada postaje s/h verzija tezaurusa.

Po završetku ove aktivnosti dobijena s/h verzija tezaurusa će se automatizovati na računaru, posle čega je moguće obaviti indeksiranje dokumenata, a zatim i pretraživanje tako dobijene baze podataka.

3.2 Dinamika izrade s/h verzije tezaurusa

Prema planu i raspoloživim kadrovskim, materijalnim i finansijskim sredstvima trebalo bi u toku četvrtog kvartala 1984. godine da se pristupi instalaciji s/h verzije tezaurusa na računaru.

Literatura:

1) Data base systems—Infotech state of art, report 1975.

2) Some tools for data base development—Datamation vol. 20, Curtice R.M.

3) Mistral IV — Administrator 's guide.

4) Mistral IV — Functional description

5) 15th meeting of INFCO — working documents.

Standardizacija 1984./br. 1—2