JUS standardizacija

MENJA SE I DOPUNJAVA ZAKON O STANDARDIZACIJI

Zakon o standardizaciji je donet 1977. godine, a dopunjen je i izmenjen 1980. godine.

Dosadašnja primena ovog Zakona je pokazala da, iako su osnovne postavke omogućavale bolji razvoj jugoslovenske standardizacije postoje neke teškoće u intenziviranju tog razvoja koje zavise od zakonskog definisanja. Zbog toga je planom rada Skupštine SFRJ predviđeno da se razmotri predlog za donošenje izmena i dopuna Zakona o standardizaciji. U tom smislu je Savezni zavod za standardizaciju zadužen da pripremi materijal koji treba da dostavi Saveznom izvršnom veću do 15. jula 1984. godine, s tim da ga, posle razmatranja, Veće dostavi Skupštini.

Da bi ovaj predlog obuhvatio stavove i mišljenja ne samo Saveznog zavoda za standardizaciju, nego i organa i Organizacija, žduzeto je stanovište u Zavodu da se od organizacija i organa zatraži mišljenje o osnovnim pitanjima, koje bi trebalo regulisati tj. menjati i dopuniti postojeći Zakon. Iz tih razloga Savezni zavod za standardizaciju je pripremio teze koje sadrže ta pitanja i koje su poslužile kao inicijalni materijalna osnovu kojeg pomenuti organi i orgnaizacije iznose svoje primedbe, predloge i mišljenja. U tezama se upravo pošlo od koncepcije da je bilo opravdano spajanje nekadašnja dva zakona: o tehničkim normativima i o jugoslovenskim standardima i normama kvaliteta proizvoda, i da tu koncepciju integralne standar dizacije treba dalje dograđivati radi otklanjanja problema koji se u nekim slučajevima pojavljuju u praksi.

Rasprave o tezama su u toku, pa se još ne može prikazati rezultat te rasprave niti se tezama može dati definitivan oblik. Zbog toga će se ovde izneti najvažniji problemi za koje je Savezni zavod za standardizaciju ocenio da ih treba rešiti izmenama i dopunama Zakona.

U tezama se ističe da je čest problem bio kako razgraničiti predmet regulisanjaizmeđu jugoslovenskih standarda, tehničkih normativa i normi kvaliteta; u njima se dalje ističe da se to razgraničavanje teško sprovodi i inicira se rešavanje tog problema. U vezi sa pravnom prirodom obaveznih standarda ističe se da se u nekim slučajevima ne može obezbediti celovitost teksta jugoslovenskih

e Cm u MM LN Standardizacija 1984./br. 5—

standarda, sa tehničke strane, zbog nadležnosti za donošenje propisa. Mada se u tezama eksplicitno to ne navodi, taj problem je prisutan i pri izradi tehničkih normativa i normi kvaliteta, te se u vezi sa ovim ukazuje na praksu u drugim, razvijenijim zemljama u cilju iznalaženja rešenja. Naravno, u regulisanju se mora poći od naših potreba i zahteva.

Ističe se takođe da je potrebno omogućiti da se uoče jasne veze između pojedinih dokumenata standardizacije i usklađivanja prakse, u tom pogledu,sa preporukama ECE u okviru OUN.

Polazeći od ukupnog sistema jugoslovenske standardizacije uočava se potreba za definisanjem mesta pojedinim vrstama standarda, pa i onim koji se ne regulišu Zakonom o standardizaciji, na primer međunarodnim standardima. Konstatuje se da nije opravdano da Zakon ne dozvoljava donošenje jugoslovenskih standarda za poljoprivredne proizvode, jer se, na primer, metode ispitivanja ovih proizvoda adekvatnije definišu standardima, nego propisima o kvalitetu.

Ocenjuje se da bi trebalo naći adekvatan način da se omogući veći uticaj od strane zainteresovanih organa, organizacija i zajednica na rad SZS. U tom smislu se ističe potreba preispitivanja institucije Saveta za standardizaciju. Naglašava se da najviše problema, u periodu od donošenja Zakonma,ima u vezi sa obimom jugoslovenskih standarda, koji se sa postojećim kapacitetima, mogu doneti i ažurno održavati, na način kako je predviđeno Zakonom i ukazuje se na neophodnost da se unesu u Zakon odgovarajuće promene koje će ovaj problem što je moguće više ublažiti. Takođe se ističu i slični problemi sa tehničkim normativima. U vezi sa tehničkim normativima posebno je istaknut problem pribavljanja saglasnosti od strane drugih saveznih organa.

Sistem atestiranja se posebno tretira i ocenjuje se da rad na ovim poslovima treba učiniti efikasnijim, da treba obezbediti usklađivanje jugoslovenskog sistema sa međunarodnim sistemima atestiranja kao i uključivanje u te sisteme.

119