JUS standardizacija
*
. Između dva savetovanja,
nomske stabilizacije. Međutim, nisu uloženi potrebni napori da se poruke i ideje iz OCENA i ZAKLJUČAKA pretoče u akcije za izmenu odnosa u sopstvenom razvoju, sopstvenom stvaralačkom potencijalu, osvajanju, usvajanju i upotrebi rezultata značajnih za napredak, rast i razvoj na nov način, za napredak pomoću napretka u znanju. Komisija saveznih društvenih saveta izradila je dokumenat — „OSNOVE ZA STRATEGIJU TEHNOLOŠKOG RAZVOJA“.
. Više od dve godine radi se i raspravlja o ,,Društve-
nom dogovoru o osnovama strageije tehnološkog razvoja u SFR Jugoslaviji” (koji u vreme održavanja Savetovanja još uvek nije. bio potpisan). Zbog toga su učesnici Savetovanja izrazili veliku zabri-
nutost.*)
. Učesnici Savetovanja smatraju da je uspostavljanje
i ostvarivanje strategije tehnološkog razvoja jedan izuzetno težak, više-dimenzionalan zadatak, čije rešavanje zahteva nove primerne koncepcije, znanja, brojne sposobnosti, energične i duboko osmišljene akcije. To se naročito odnosi na savremene, buduće i više uslove, u kojima se tehnološke promene, zasnovane na eksponencijalnom rastu znanja i inovacija, u svetu razvijenih ubrzano menjaju, kada se na međunarodnom tržištu produbljuju konkurentni uslovi najviše izazvani ponudom zemalja u razvoju.
. U nas, objektivno, nema dovoljno odgovarajuće, Or-
ganizovane, inovativne stvaralačke snage u meri li strukturno) potrebnoj za sopstveni tehnološki razvoj. Nema, takođe, ni drugih koje čine lanac potrebnih aktivnosti od inovacije do konkurentnog proizvoda (konsalting, inženjering), proizvodnje u toku. Nema odgovarajućeg praktičnog društvenog ponašanja, nema tražnje zasnovane na savremenim oblicima i odnosima konkurencije i inovacije, Zakonitostima koje dejstvuju na tržištu robe i usluga. Očigledno, neophodne su brojne sistemske i društvene mere, osmišljeni i energični napori da se prevaziđe postojeće stanje i odnosi i uspostavi novo, koje je u skladu sa promenama (i njihovom brZInom) u našem daljem razvoju.
. Sporost u donošenju društvenih odluka, precenjenost
mogućnosti neekonomskih faktora u regulisanju tehnoloških (i ekonomskih) tokova, neusaglašenost sistema obrazovanja sa razvojem nauke i tehnologije, neadekvatno upravljanje naučnim i tehnološkim raZvojem i neadekvatna kadrovska politika u toj oblasti
Društveni dogovor o osnovama strategije tehnološkog razvoja u SFRJ potpisan je početkom 1984. i objavljen u „Službenom listu SFRJ“ br. 7/84.
Standardizacija 1984./br. 11—12
predstavljaju izuzetno visoke prepreke za naš tehnološki razvoj, koje treba energično ukloniti.* *!
. Učesnici ovog || jugoslovenskog savetovanja smatraju
svojom stručnom i društvenom obavezom da ukažu, polazeći od sebe i svojih organizacija i sredina, svima onima koji su odgovorni za privredni, društveni i politički razvoj zemlje, da ovakav odnos prema tehnološkom razvoju može da ima nesagledive, dalekosežne negativne posledice za privredni i društveni razvoj zemlje.
. Učesnici Savetovanja ističu da strategija tehnološkog
razvoja Jugoslavije, kao deo opšte razvojne strategije, mora i može da osmisli mere za jačanje i usmeravanje kreativnog potencijala zemlje prema vitalnim i prosperitetnim ciljevima i time da pruži osnove za stvaranje dodatne propulzivne i presudne snage potrebne prolizvodnoj snazi društva za dalji uspešan tok novog privrednog i društvenog razvoja.
.10Tokom tri godine koje su protekle između prvog i
drugog jugoslovenskog savetovanja o strategiji tehnološkog razvoja Jugoslavije poraslo je uverenje u značaj tehnološkog za opštedruštveni i privredni razvoj Jugoslavije, ali je malo i sporo činjeno da se, sem restriktivnih, preduzmu organizovane, stimulativne i ambiciozne akcije na definisanju celokupne ili delimične strategije tehnološkog razvoja Jugoslavije i njenom efikasnom sprovođenju.
S obzirom na stanje u tehnološkom razvoju Jugoslavije i prihvaćene OCENE, na Savetovanju su usvojeni sledeći
ZAKLJUČCI I PREPORUKE
1. Stanje u tehnološkom razvoju Jugoslavije i njenoj in-
ventivnoj bazi nije dobro. Polazeći od Dugoročnog programa ekonomske stabilizacije treba odmah preduzeti odgovarajuće mere {od političkih, preko organizacionih, do tehnoloških) da se postojeće stanje, bez autarhizma, duboko racionalno i smišljeno, dovede u sklad sa potrebama kako bi se inicirao i podržao naš ukupan privredni i društveni razvo|.
. Brzina kojom se razvijaju i proizvodno-komercijalno
koriste savremene tehnologije u svetu kao i agresivna organizovanost razvijenih zemalja čini tehnološki i privredni razvoj sve složenijim i veoma kažnjava —
**) Kolika je i kakva ozbiljnost sporosti u rešavanju problemati-
ke našeg tehnološkog razvoja vidi se i iz činjenice da najkompleksnije naučne ıInstitucie u svetu, na osnovu brzine promena, predviđaju da će promene u oblasti elektronike dovesti do toga da će tehnološki nivo 1980. godine predsta-
vljati samo 5 % od onoga što će se ostvariti u 2000. godini.
317