JUS standardizacija

količina otpadnih voda, fekalija i otpadaka utvrđuje se

za sedmodnevni neprekidni boravak u skloništu. Skloniš-. ta bez sopstvene kanalizacije moraju se opremiti suvim ili ·

hemijskim nužnicima, što će svakako predstavljati problem u odnosu na stečene higijenske navike lica koja će biti prinuđenš da koriste te nužnike. \ Boravak u skoništu naročito kada okolnosti zahtevaju da se u njemu ostaje više dana, vrlo je težak, naporan. Tehničkim normativima se obezbeđuje skroman komfor, tj. omogućuju se minimalni fiziološki uslovi koje bi ljudski organizam mogao podneti bez štetnih posledica. Jednom licu u skloništu pripada, zavisno od kapaciteta skloništa, od 0,60 m? do 0,90 m? površine u prostoriji u kojoj se boravi, odnosno oko 3 m” površine omotača skloništa koji se dodiruje sa tlom. Količina svežeg vazduha koji se dovodi u sklonište iznosi najmanje 6 m3 /čas po jednom licu pri normalnom načinu provetravanja, odnosno najmarije 2,5 mž/ čas po jednom licu pri zaštitnom načinu provetravanja. Zbog velike gustine nastanjenosti i relativno male količine svežeg vazduha pri zaštitnom načinu

provetravanja, naročito u letnjim uslovima, temperatura.

i relativna vlaga u prostorijama skloništa naglo se povećavaju. Ukupna količina toplote odvodi se iz skloništa jednim delom, izmenom vazduha i, drugim delom, preko površina koje se dodiruju sa tlom i akumulacijom u skloništu. Mikroklimatsko stanje vazduha u skloništu zavisi od mnogih, promenijivih i međuzavisnih faktora, a naročito od: dužine neprekidnog boravka u skloništu, broja lica u prostorijama za boravak, odavanja toplote i vodene pare; površine zidova koji se dodiruju sa tlom i ukupne površine spoljašnjeg omotača skloništa; količine svežeg vazduha koji se dovodi u sklonište i njegove temperature i relativne vlažnosti; količine toplote od osvetljenja i rada uređaja. Uzimanjem u obzir svih navedenih faktora, a naročito apsorpcije toplote spoljašnjih površina, otežano je izračunavanje promena mikroklimatskog stanja vazduha u skloništu, pa se u praksi pribegava aproksimacijama. Računski rezultati upoređuju se sa rezultatima opitnih merenja prilikom probnih posedanja skloništa.

Na ovaj način nastoji se da se uspostavi, odnosno proveri korelacija između potrebnog prostora (uključujući i površine koje se dodiruju sa tlom) i količine svežeg vazduha, s jedne strane, i broja ljudi i dužine neprekidnog boravka, s druge strane, pod uslovom da se ne prekorači maksimalno dozvoljena efektivna temperatura od 29%C u popunjenom skloništu. Pri tome se podrazumeva da je sklonište opremljeno uobičajenim instalacijama za provetravanje, bez mogućnosti dopunske obrade (kondicioniranja) vazduha.

Primera radi, na sl. 3 prikazani su rezultati dobijeni pomoću dinamičkog kompjuterskog modela9, koji daju odgovor kakvo.se mikroklimatsko stanje vazduha može očekivati u popunjenom skloništu kao i kakva će biti

C-amrlarcdliiyacija 1985./br 1—2

Slika 3

1-—temperatura u skloništu

2— relativna vlsge u skloništu

3-—toplota odvedena preko betonskih površina (1cm =600W)

4-—toplota odvedena vazduhom (1 cm = 300 W)

razmena toplote između ljudi, vazduha i rashladnih površina (1 m? površine skloništa po jednom licu, površina omotača 4 m? /licu, 6 mŠ /čas svežeg vazduha po jed-: nom licu, trajanje opita 7 dana, prosečna spoljašnja temperatura 20,8 C. Ukupni toplotni bilans 1,36.10%). ·

Od ukupno proizvedene toplote, na kraju testa, 40 % je. odvedeno iz skloništa posredstvom vazduha, a 60 % preko betonskih površina i akumulacijom u skloništu. i Funkcionalno rešenje je, pored obima zaštite, druga naj-! bitnija karakteristika svakog skloništa. Pod ovim pojmom podrazumeva se ·organizacija sklonišnog prostora kojim se obezbeđuje ulaženje, beravljenje u predviđenom ·

· trajanju i napuštanje skloništa licima kojima je sklonište,

po pravilu, namenjeno!9.

· Ulaženje u sklonište i popunjavanje mora da se izvrši u

predviđenom vremenu pre početka napada. Za realizaciju ove pretpostavke moraju da budu ispunjena dva uslova: prvo, dase skildnište popunjava licima koja se zateknu u” poluprečniku gravitacije skloništa, a kojilznosi najviše

250 m, umanjen za trostruku visinu zgrade; drugo, da sestanovništvu d3 pravovremena uzbuna o vrsti opasnosti.

9 Ovaj model razviolja mrW. Gansner, Institut za merenja i kontrolu Savezne tehnološke škole u Cirihu.

U Prema korisnicima, skloništa mogu biti:

— porodična — za stanare u porodičnoj zgradi;

— kućna — za stanare u stambenoj zgradi;

— za stambeni blok — za stanare određenog bloka ili grupe zgrada;

— za organizaciju udruženog rada i druge organizacije, — za lica koja su u radnom odnosu sa odnosnom organizacijom,

— javna — za stanovništvo koje se zatekne na javnom mestu ili koje nije obezbeđeno drugim skloništem.