JUS standardizacija
Polazeći od prednjih konstatacija dogovoreno je:
2.1 da Savezni komitet za rad, zdravstvo i socijalnu zaštitu dostavi Saveznom zavodu za standardizaciju pregled pravilnika o merama zaštite na radu koje treba da donesu republički i pokrajinski komiteti — sa označenim redosledom njihove pripreme;
2.2 da Savezni komitet za rad, zdravstvo i socijalnu zaštitu dostavlja Saveznom zavodu za standardizaciju preglede pravilnika o merama zaštite na radu koje će u svakoj narednoj godini pripremati republički i pokrajinski komiteti (sa naznačenjem komiteta — nosioca pripreme svakog pravilnika i planiranih rokova za izradu nacrta i predloga pravilnika);
2.3 da Savezni zavod za standardizaciju planira pripremu i donošenje pravilnika o tehničkim normativima sa elementima zaštite na radu tako da ona prethodi pripremi i donošenju odgovarajućih pravilnika o merama zaštite na radu, i da o tome preko Saveznog komiteta blagovremeno informiše republičke i pokrajinske komitete za rad
(dostavljanjem srednjoročnog programa odnosno godišnjih planova pripreme ovih pravilnika i na drugi uobičajeni način);
2.4 da republički i pokrajinski komiteti za rad i Savezni zavod za standardizaciju međusobno izmenjuju, preko Saveznog komiteta za rad, zdravstvo i socijalnu zaštitu, nacrte pravilnika koje pripremaju, kako bi se u što većoj meri obezbedila komplementarnost ova dva vida zaštite radnika na radu, kao delova jedinstvenog sistema zaštite na radu.
Saglasno dogovoru, planovi rada su izmenjeni i prva iskustva su da je ovaj Dogovor dobro postavljen, a obostrano je uverenje da će se saradnja na primeran način da razvija. Očekuje se da ovaj razgovor bude uzor za saradnju na usklađivanju planova i programa rada između republičkih i pokrajinskih organa, nadležnih za pripremanje i propisivanje pravilnika o merama zaštite od požara, i SaveZnog zavoda za standardizaciju, nadležnog za pripremanje i propisivanje pravilnika o tehničkim normativima.
FUNKCIONALNO REŠENJE SKLONIŠTA I NJEGOVE NEPOSREDNE OKOLINE
Dr Miloš Kovarž, dipl. ing.
Referat saopšten na stručnom seminaru „,Projektovanje i izgradnja skloništa, maj 1984. godine.
1. Opšte
U okviru referata iznose se neke osnove funkcionalnog rešavanja skloništa i dvonamenskih objekata (u daljem: skloništa) dopunske i osnovne zaštite iz aspekta Pravilnika o tehničkim normativima za skloništa sa osvrtom i na skloništa:pojačane zaštite.”
Problematika dejstva napadnih sredstava, zaštitnih svojstava, podele, konstrukcije, instalacija, uređaja i opreme skloništa, koja je predmat drugih referata, ovde se ne izlaže i usvaja kao poznata.
2. Neke podloge
U radu znače: — Napadna dejstva: mehanička, toplotna, radijaciona i hemijska.
— Obim zaštite: skup zaštitnih svojstava skloništa prema napadnim (ratnim dejstvima)
— Skloništa: zatvorene objekte-prostorije koje po svom
* Pravilnik o tehničkim normativima za skloništa (,,Službeni
list SFRJ“, br. 55/85)
funkcionalnom rešenju, konstrukciji, položaju, opremi, uređajima i instalacijama treba da obezbede zahtevanu zaštitu (obim zaštite)
— Dvonamenski objekti: građevinske objekte odnosno deo građevinskog objekta namenjen korišćenju u vreme mira, koji je izgrađen ili prilagođen da obezbeđuje zahtevani obim zaštite u svemu prema uslovima za skloništa, tako da se u vandrednim uslovima mogu koristiti kao skloništa.
3. Funkcionalno rešenje skloništa
Pod funkcionalnim rešenjem podrazumevamo kompozicionu celinu prostorija i prostora prema potrebama i zahtevima zaštite tj. zahtevanom obimu zaštite.
— Vrste skloništa po obimu zaštite:
skloništa dopunske zaštite, 50 kPa i odgovarajuća zaštitna svojstva prema ostalim dejstvima,
skloništa osnovne zaštite, 100 do 300 kPa i odgovarajuća zaštitna svojstva prema ostalim dejstvima,
skloništa pojačane zaštite, prema direktnom pogotku projektila (bombe) 300 kg i više i sa odgovarajućim zaštitnim svojstvima prema drugim dejstvima.
WC EJ 87
: 7. Žž j
Standardizacija 1985./br. 3 — 4
e Pr)