JUS standardizacija

\

2 Cilj izrade projekta standarda

Osnovni cilj izrade standarda je unifi kacija vrsta kontrolnika, profila navoja, tolerancija | mera kontrolnika za kontrolu cevnih cilindričnih navoja na osnovu novog me-

đunarodnog standarda ISO 228/2—1980—Cevni navoji.

kojima se ne obezbeđuje nepropusnost spoja. Kontrola graničnim kontroinicima, i veza sa SEV 354-76—Kontrolnici za cevni cilindrični navoj. Tolerancije, i usaglašenost sa međunarodnim ISO standardom.

| 3 Rezultati koji se očekuju od donošenja standarda

3.1 Unifikacija kontrolnika za kontrolu cevnog cilindričnog navoja u okviru ISO-a. Samim tim obezbeđuje se

međuzamenijivost delova koji se spajaju pomoću cevnog”

cilindričnog navoja, što je preduslov trgovinske razmene, kako kontrolnika tako i proizvoda sa priključnim elementima sa cevnim cilindričnim navojem, sa svim industrijski razvijenim zemljama sveta.

3.2 Obezbeđenje jednoobraznosti ocene kvaliteta izvedenog navoja

3.3 Stvarna mogućnost neposredne razmene tehničke doKumeritacije sa različitirn zemljama sveta.

4 Obrazloženje pokazatelja, uključenih u projekat standarda /

4.1 Termini i definicije primenjeni u projektu standarda

u skladu sa onima koji su prihvaćeni u ISO 228/2—1980.

4.2 Vrste kontrolnika, nazivi i označavanje u skladu su

sa ISO 228/2—1980

4.3 Osnovni zahtevi i norme tačnosti, utvrđeni u projek-

tu standarda potpuno su u skladu sa ISO 228/2—1980 u

odnosu na: |

— profil navoja i dužine radnog dela kontrolnika

— odgovarajući raspored polja tolerancije navoja

— tolerancije i veličine, koje određuju odgovarajući položaj tolerancija, a takođe i oblasti trošenja kontrolnika | |

— obrasce ža. proračun kontrolnika

5 Spisak dokumenata korišećnih za tehnoekonomsko obrazloženje projekta standarda

ST SEV 354—76, ISO 228/2—80, ST SEV 1157—78, ST SEV 1159—78, ST SEV 1921—79, ST SEV 2647—80 U principu ovaj sadržaj tehnoekonomskog obrazloženja je vrlo sličan sadržaju obrasca — internog dokumenta Saveznog zavoda za standardizaciju ,novi zadatak“ koji popunjavaju standardizeri prilikom prijave nove teme ra-

„da bilo u okviru izrade godišnjeg ili višegodišnjeg progra-

ma rada u pojedinim oblastima, ili nove teme koja se po-

javila a nije obuhvaćena programom. Bitna je razlika u

tome što tehnoekonomsko obrazloženje treba da daje

246

predlagač, dakle organizacija udruženog rada a ne standardizer — stručnjak Saveznog zavoda za standardizaciju čime se stvaranje programa i eventualno odstupanje od programa u znatnoj meri objektivizira.

Kakvu teškoću predstavlja predlog za novu temu rada bez tehnoekonomskog obrazloženja prikazaćemo na jednom primeru novijeg datuma ali opet samo kao ilustraciju: Jedna organizacija udruženog rada, inače jedan od nosi-

laca razvoja u jednoj grani i aktivni učesnik u izradi i do-

nošenju jugoslovenskih standarda predlaže reviziju jednog standarda iz oblasti tolerancija.

_ Predlog glasi: · „U tabeli 3 ukinuti klasu ,,mm na 100 mm“ jer nam čine

znatne teškoće u poslovanju a naročito sa inostranstvom.

· Pored toga ni naslov standarda ne odgovara najbolje po· trebama prakse. Pored toga, standard se može revidovati · i zbog drugih potreba”.

Prihvatajući da je predlagač u pogledu predloženih tehničkih rešenja u pravu predlog ovako formulisan bez ele-

' menata tehnoekonomskog obrazloženja ne obezbeđuje

brzu i efikasnu, u ovom slučaju, reviziju standarda.

· Verovatno je još nepovoljniji, a nažalost čest slučaj, da

Savezni zavod za standardizaciju dobija predloge za izradu novih standarda koji su dati samo u vidu naslova ili oznake standarda a bez radnog materijala (predloga standarda) i bez ikakvog obrazloženja. Unošenje tog predloga u program rada znači najčešće kasniji rebalans plana i njegovo neizvršenje. Realno, najpovoljnija rešenja u praksi bila bi: ·

· a) da, u fazi izrade i donošenja godišnjih i srednjoročnih

planova, predlog za novu temu rada zainteresovana organizacija daje uz tehnoekonomsko obrazloženje (slično navedenom po sadržaju a ne po formi), uglavnom bez dostave radnog materijala-predloga samog standarda i uz eventualnu informaciju o spremnosti

da bude autor (predlagač) standarda b) da se u toku realizacije godišnjih programa dostavlja

predlog — radnog materijala standarda sa tehnoskonomskim obrazioženjem, čime se veoma olakšava rad Komisije za standarde i Saveznog zavoda za standardizaciju i bitno utiče na skraćenje ciklusa i roka izrade i donošenja standarda jer se skraćuju sve faze izrade standardizerska obrada radnog materijala, unifikacija, razmatranje na Komisiji ili Radnoj grupi, pa i tehnička obrada za štamipu i prevođenje. Ukratko, cilj ovog članka odn. predloga je da se ukaže na to da se planiranje standardizacije može znatno olakšati i unaprediti ukoliko se planovi baziraju i na tehnoekonomskim obrazloženjima i da obrazac ,,novi zada-

·tak” kakav se sada koristi u Saveznom zavodu za stan-

dardizaciju, ili adaptiran, treba da uđe u praksu planiranja rada Komisija za standarde odnosno da počne da se primenjuje i van Zavoda. ~

––vEZXM =Z—ı –—0FTC:Z—–—==>—>—- T=Cc—oo—ııı=—– =cı –III–Z—-–D ı IZI Ia—:–:zijJJŽiKS = e ra r r O O A

Standardizacija 1985./br. 9—10