JUS standardizacija

visokog školstva. Praktično, obrazovne institucije se moraju } same osposobiti za to, kako bi kadrovi koji završavaju školovanjje bili odmah osposobljeni za određene poslove. To Je jedno od najosetljivijih pitanja, isr se radi o opredeljerijima člja rešenja imaju dalekosežno dejstvo na čitave generacije, od kojih se očekuje kreativan rad, gde ne smemo ostaviti ozbiljnije praznine, jer brzina promena tehnologija u najmanju ruku zahteva istu brzinu osposobllavanja ljudi, da bi smo ne samo pratili, nego i sami vodili, odnosno razvijali nove tehnologije.

Sa stanovišta onogašto” hoćemo , .situacija je manje više jasna, ali problemi nastaju tek kada to treba pretvoriti u konkretne nastavne planove | programe, počev od osnovnog školstva, preko srednjih | visokih stupnjeva obrazovanja, do sistema permanentnog obrazovanja već završenih inženjera | tehničara, u skladu sa promenama u tehnologiji, organizaciji i drugim promenama bitnih za njihov uspešan rad, naročito za kreativan rad.

Stvar je dosta složena | sigurno da samo prosvetni radnici, ili samo inženjeri iz privrede odvojeno, ne mogu objektivne da nađu optimalna rešenja za cilj koji želimo da postignemo u osposobljavanju inženjersko-tehničkog kadra za nove tehnologije na početku narednog veka.

Mi smo to postavili kao pitanje za raspravu i na ovom kongresu , kako bismo na bazi iskustva, saznanja o novim

tendencijama u tehnološkom razvoju i strukturi privrede” koja će se razvijati do kraja ovog veka, dali svoj doprinos

izgrađivanju efikasnog i savremenog sistema obrazovanja, zauzeli određene stavove posle rasprave na sekciji i išli u susret obrazovnim institucijama, koje to profesionalno rade, kako bismo u zajedničkoj aktivnosti i, uz maksi·malnu saradnju, postigli zadovoljavajući sistemi i oblik obrazovanja inženjersko-tehničkog kadra.

|||!

Treća tematska oblast se odnosi na organizovanost inženjera | tehničara. Karakter Saveza inženjera | tehničara je definisan kao društveno stručna organizaciia | kao sastavni deo fronta organizovanih socijalističkih snaga na čelu sa SKJ i nema ni razloga, niti inicijativa za promenu njegovog karaktera. |

Takođe, u svim aktima o osnivanju SITJ-a i njegovih članic&, utvrđene su funkcije i zadaci na kojima treba da radi Savez inženjer i tehničara i o tome su napisani i radovi

282

za ovaj kongres i sigurno će se voditi rasprava na sekciji što će ući u završni dokument.

Međutim, ono što zaslužuje posebnu pažnju, odnosi ss na to kako se dalje organizovati da se u ove akcije uključi najveći broj inženjera i tehničara, kako bismo na najorganizovaniji način mogli izvršavati ove i druge zadatke. Naime, dosadašnja praksa pokazuje da se organizuju izu zetno uspešna savetovanja, simpozijumi, okrugli stolovi, sa veoma aktuelnim zaključcima. Međutim, u sprovođenju tih zaključaka ne stižemo uvek do osnovnih obilika organizovanja, a pogotovo ne tamo gde nema organizovanih društava. | obrnuto, kako da brojne inicijative iz po• jedinih društava, koje se odnose na značajna pitanja rada svih organizacija, nađu mesta u akcijama koje vodi Savez inženjera | tehničara Jugoslavije, ili pojedini strukovni ili republički i pokrajinski savezi.

Stoga, mislim da jedan od pravaca akcija mora biti osnivanje društava i sekcija u svim šredinama gde ih nema, sa ciljem učlanjavanja svih inženjera i tehničara u ta društva. Da programi rada, svojom sadržinom obezbede da se uvek nađu :najaktuelnija. pitanja na kojima rade inženjeri i tehničari, uključiv i pojedina čisto staleška pitanja, ukoliko za to postoje potrebe. U tome je osnovno da zaključci koje bude usvojio Kongres, nađu mesta u tim programima rada i da se po njima vode akcije u organizacijama udruženog rada, u svim sredinama gde rade inženjeri i tehničari, jer samo na taj način moguće je pokrenuti najširu akciju na realizaciji zadataka iz Programa stabilizacije. Takva organizovanost i takva sadržina rada, sa uvek prisutnom notom kritičkog preispitivanja sopstvene prakse i inoviranja programa na toj osnovi sa novim inicijativa« ma, doprineće da se ponovo afirmiše znanje, nauka i tehnologija, koje je u poslednjih nekoliko godina prilično erodiralo, bilo zbog zapostavljanja produktivnosti, kvaliteta, novih tehnologija, ili bežanja od inženjerskih poslova, u druge trenutno unosnije profesije.

Radom i ponašanjem, mora da se i dalje afirmiše i neguje etika inženjera, u smislu poštovanja normi koji proističu iz inženjerske profesije. Kao što lekarska etika ne dopušta prepisivanje pogrešnog leka, tako ni inženjerska etika ne dopušta stavljanje potpisa na pogrešan ili netačan broj, jer se u tim slučajevima merenja pretvaraju u procene, a tehničko-tehnološka rešenja u improvizacije. Društvena, materijalna i moralna dimenzija štete koja može nastati iz toga je nesaglediva i pojedinačno i u celini.

Standardizacija 1985./br. 11—12