JUS standardizacija

činimo. da otvoreno raspravljamo o svim tim problemima | ds iz aga izvučemo neophodne zaključke za dalji rad i aktivnost,

Sve anali» pokazuju da je naša zemlja u posleratnom razvoju postigla značajne rezultate u materijalnom razvoju | društvenim odnosima, — posebno u razvoju industrije, poljoprivrede, infrastrukturi, produktivnosti, obrazovanju, standardu itd.

iz osnova je promenjena privredna struktura | aktivirani su iinogi prirodni i radom stvoreni potencijali. To je postigriuto zahvaljujući izvanrednom zalaganju radnih ljudi cele naše zajednice, među kojima istaknuto mesto pripada inženjerima | tehničarima. Ti rezultati su postignuti u značnjnoj meri i zahvaljujući uvoznim tehnologijama, kupljenim licencama, uvozu opreme i slično.

To je omogućilo da godinama budemo pri svetskom vrhu po stopi rasta industrijske proizvodnje i društvenog proizvoda. Međutim, takva orijentacija ie vremenom rađala jednu negativnu tendenciju, čiju dimenziju osećamo sada i koja ima značainog udela u onom što danas nazivamo kriznim stanjem. Naime, ako je neposredno posle rata bilo neophodno uvoziti tehnologije i licence, to se nije smelo pretvoriti kasnije u redovnu i jednosmernu aktivnost, koja je sa sobom nosila nekritičnost u vezivanju našeg razvoja skoro isključivo za tuđu pamet. kav odnos le objektivno gurnuo u stranu domaću nauku i domaće znanje, koje je u takvoj situaciji igralo nedovoljno aktivnu ulogu u razvoju, a često puta i samo posmatračku.

Činjenica da smo cd rata na ovamo uvezli veliki broj li-

cenci, da i pored toga sve više zaostajemo u tehnologiji i

u razvoju, je dosta poučna | ukazuje na nekoliko značaj-

nih stvari:

— prvo, ukazuje da nismo imali jasno definisanu strategilu tehnološkog razvoja, niti jasnu naučnu politiku, kao osnove za praktičnu politiku, za podelu rada, povezivanje, udruživanje | intenzivniji razvo}] domaće nauke i tehnologije;

— drugo, ukazuje da smo imali dosta potcenjivački odnos prema domaćoj nauci, tehnologiji i kadrovima. To je imalo za posledicu ne samo slab razvoj nauke | domaćih tehnologija, nego | slab interes za dalje unapređenje već uvezenih licenci i tehnologija, pa smo | pos-

tojeći naučni potencijal — makar on bio skromnih razmera, nedovoljno racionalno koristili. Pored toga, u toj situaciji pitanju razvoja naučnog potencilala koji bi mogao preuzeti te i nove tehnologije, nilje posvećena dovoljna pažnja, tako da smo imali stalan raskorak između potreba za novim tehnologijama i naučnog kadra za njihov razvoj, pa je to često korišćeno kao argument za naredni ciklus uvoznih tehnologiia.:

— treće, u ostvarivanju razvojne politike, a u želji da što brže prevaziđemo zaostalost, najčešće smo bukvalno

Standardizacija 1985./br. 11—12

kupovali investicije — od programa, projekta, opreme, tehnologije, do sirovine | repromaterijala, tako da za domaću nauku nije uopšte bilo mesta, ili je bilo vrlo malo, a naši inženjeri su bili ili izvođači svega tuđeg

ili posmatrači;

— četvrto, u toj poplavi uvoznih tehnologija, bez koordinacije | kritičkog ocenjivanja nivoa onog što se kupuje, često smo uvozili izraubovane tehnologije i praktično investirali u dalje zaostajanje u odnosu na svet, mada u odnosu na pojedine sredine | postojeće tehnologije, to je značilo u izvesnom smislu razvoj;

— peto, postali smo u izvesnom smislu poligon za „,prljave tehnologije“ koje su nam nuđene naizgled pod povoljnim uslovima, a koje su u eksploataciji izazvale negativne posledice po kvalitet životne sredine;

— šesto, te činjenice, istovremeno, ukazuju i na nedovoljno aktivan odnos naše organizacije prema tim problemima, u smislu ukazivanja na opasnosti koje sa sobom nosi takva praksa, kao i u smislu mobilizacije inženjera | tehničara da na organizovaniji način povedu akcije za razvoj domaćih tehnologija.

No, pred nama se nalaze ogromni zadaci za budućnost i sigurno treba više pažnje posvetiti njima, odnosno dogovaranju kako da ih što efikasnije realizujemo.

Tehnološki razvo] je postao jedan od najbitnijih uslova opšteg ekonomskog i društvenog kretanja napred. Krizna stanja u svetskoj privredi i trgovini su često samo spoljna manifestacija žestokih sukoba novih, nadolazećih tehnologija i postojećih, klasičnih. Radikalne promene koje sa sobom nosi nova tehnološka revolucija obezbeđuju skokovite rezultate, koji prevazilaze klasična unapređenja | te tehnologije utiču na stvaranje novih strukturalnih promena u privredi, u pravcu razvijanja tehnoloških intenzivnih industrija, na račun klasičnih, zasnovanih pre svega na energiji | sirovinama.

U svetu se preduzimaju veoma krupne mere na planu razvoja novih tehnologija, nove podele rada po toj osnovi, uključiv i stvaranje uslova za novo monopolsko nametanje razvijenih, koji drže preko 90 odsto svih tehnologiia. Pred nama je značajan zadatak da ubrzamo aktivnosti na definisanju i planiranju tehnološkog razvoja, stavljajućiu· prvi plan potrebu maksimalnog korišćenja sopstvenog potencijala, kako ne bismo ponovili greške iz prošlosti. Međutim, svedoci smo veoma sporog rada na tim pitanjima. Dugo vremena je trebalo da dođe do Društvenog dogovora o strategiji tehnološkog razvoja, ali i posle toga stvari se dosta sporo odvijaju. Ovo je utoliko značajnije, što u ovo| godini donosimo srednjoročni | dugoročni plan razvoja. U XXI vek moramo da uđemo sa onim tehnologijamai razvojnim ciljevima koji će odgovarati tom stepenu razvoja | to moramo ugraditi u planove razvoja.

Pri tom je od osobite važnosti da se uhvatimo posla oko razvoja vrhunskih tehnologija, koje u ovoj situaciji mogu

277