JUS standardizacija

vredna, naučna i tehnološka oblast. S obzirom da se ova tri prilaza među sobom razlikuju, valjalo bi pojasniti šta se želi da obuhvati.

Nema sumnje da saobraćaj predstavlja tehnološku nauku.

Naučno gledano saobraćaj podrazumeva sve oblike saobraćanja materijalnih dobara, putnika i Informacija (vesti). Saobraćaj kao privredna oblast obuhvata područje razmene, što znači ne uključuje saobraćaj u proizvodnji. Međutim, nauka o saobraćaju ne pravi razliku između ova dva oblika. Pored toga, intenzivan razvoj tehnoloških sistema (posebno u teretnom saobraćaju) s jedne strane, i razvoj proizvodnje u smislu povećanja serija s druge strane, dovode do sve veće usaglašenosti i usklađenosti tehnoloških sistema javnog saobraćaja i saobraćaja u proizvodnji. Ovo je dovelo do toga da već danas imamo zapažen deo tehnološke opreme isti za javni saobraćaj { ša6braćaj u proizvodnji. Jedinstvo tehnologije podrazumeva visok nivo standardizacije, posebno u teretnom saobraćaju. U smislu prethodnog, smatra se da standardizacija saobraćaja treba da obuhvati sve tehnološke probleme putnič kog, teretnog | PTT saobraćaja. S obzirom na značaj i veličinu problema regulisanja i bezbednosti prometa u svim saobraćajnim granama, saobraćaj kao privredna i naučno-tehnološka oblast mora dobiti odgovarajući status u standardizaciji. 1.3 Osvrtna postojeće stanje

Status saobraćaja | kao oblasti daa dardizacije u JUS A.A0.004 nije rešen. Tako se zapaža sledeće:

1. Pomenuti standard obuhvata skroman deo problematike u vezi sa saobraćajem;

2. Deo saobraćaja obuhvaćen standardizacijom nije sistemaiizovan, već je „razasut” skoro po svim granama standardiac!je. to se tiče prve konstatacije, ista će se najbolje shvatiti uviu predlog klasifikacije standardizacije o saobraćaju ti dalji tekst pod B). 0, vezi sa drugom konstatacijom, svaki pojavni oblik standardizacije (grana, glavna grupa, grupa) koja obuhvata saoOi skoro bez izuzetka sadrži simbolično oblast saobra-

dok se prisustvo pojma saobraćaja zapaža u skoro ce-

m tekstu standarda. Ovim se na prvi pogled ne negira zna-

SO [u] e.

fel

= >=3

O O.

čaj saobraćaja kao oblasti standardizacije.

ipak, svi primeri govore u prilog neadekvatnom viđenju problematike saobraćaja. Tako npr. u glavnoj grupi M.N „Drumska vozila i drumski saobraćaj”, nema ništa o saobraćaju, lako je problemu standardizacije u drumskom ROD Oe ćaju u svetskoj praksi posvećena velika pažnja. i Standardizacija u oblasti šinskog saobraćaja, (grana P: Uređaji, postrojenja i vozila šinskog saobraćaja) obuhvata isključivo tehničke probleme sa punom preciznošću naslova, ali ne sadrži ništa o saobraćaju.

Za oblasti vodenog i vazdušnog saobraćaja postoje samo rezervisane grupe (R i S), ali se još uvek ne radi ništa na izradi standarda. Iste predviđaju samo probleme standardizacije za proizvodnju ovih sredstava. Ustvari, u pomsnutim P, R i S granama nije ni za očekivati da bude obuhvaćen saobraćaj, već proizvodnja saobraćajnih sredstava.

Izvesne tematske oblasti koje pripadaju sacbraćaju su uključene u standardizaciju po raznim granama. Tako su vozila unutrašnjeg transporta i mehanizacija za rukovanje teretom smešteni u glavnu grupu M.D ,,Radne mašine | uređaji univerzalnog tipa”, naime zajedno sa milinovima, pumpama, presama i dr.

U okviru glavne grupe U.C.: ,„,Građevinsko projektovanje”, predviđena je grupa standarda ,,Saobraćajno projektovanje” U okviru grupe Z (Standardi koji ne ulaze ni u jednu posebnu granu standardizacije), dve glavne grupe Z.M [Ambaliaža) i Z.S rezervisane su za saobraćaj, od kojih ova prva ne u potpunosti,-jer- nne sadrži teretnu (transportnu) ambalažu.

1.4 Umesto zaključka

U prethodnom materijalu iznet je niz zapažanja koja ilustruju sadašnji ,,status” saobraćaja u aktivnosti standardizacije. Raspored materije iz standardizacije saobraćaja ima niz ng8dostataka, od kojih su osnovni:

1. oblast saobraćaja u standardizaciji nema samostalan status, čime se negira domaća i svetska nauka i praksa:

2. postojeći obuhvat ne pokriva znatan deo, čak osnovna — vitalna pitanja standardizacije saobraćaja koja su definisana Zakonom o standardizaciji (i):

3. obuhvaćena materija je nesistematizovana | bez jedinstvenih kriterijuma grupisana, što je čini nepristupačnom i nedovoljno informativnom.

Opšta konstatacija je da postojeći status saobraćaja u okviru jugoslovenske standardizacije nema nijednu pozitivvnost, Svetska iskustva govore u prilog ovim idejama. Naime, sva veće nacionalne organizacije za standardizaciju Imaju u v&ećoj ili manjoj meri rešen status saobraćaja. lstini za volju, sadržaj rada u ovoj oblasti standardizacije se {Između zema-

lja znatno razlikuje. Tako na primer, američki nacionalni standardi obuhvataju 17 oblasti standardizacije od kojih jednu čini teretni saobraćaj a ostala problematika saobraćaja nije sređena; japanski standardi obuhvataju 17 oblasti

od kojih je jedna, ,Željeznički saobraćaj a ova je ravnopravna sa mašinstvom, elektrotehnikom ili naprimer Remšijskom industrijom; u klasifikaciji standarda SSSR-a postoji posebna oblast „saobraćaj i ambalaža”; u klasifikaciji austrijskih standarda od 14 oblasti jednu čirii saobraćaj.

Sve prethodno navedeno je dovoljan razlog za reviziju ovog standarda.

Ipak, razlog ne bi trebalo posmatrati formal!stič ki, već is ključivo kao elemenat društvenog značaja.

Standardizacija 1 986./ br. 5—6