JUS standardizacija
Saobraćaj je jedna od ključnih privrednih oblasti, koja u tom smislu treba da ima odgovarajući status u aktivnosti standardizacije.
Pored toga socijalna dimenzija saobraćaja (prisustvo saobraćaja svuda | postojeći opšti i individualni interes za tu oblast) da|e ovom pitanju važnost i najširi društveni interes.
— predmet rada, — tehnološka oprema, itd,
Kao dodatni kriterijumi klasifikacije standarda rmiogli bi se uzeti zahtevi tehnološkog projektovanja u saobraćaju. Ovo se ističe posebno radi toga što pozitivni zakonski propisi novijeg datuma obavezuju na izradu tehnološkog projekta za sva pitanja koja su u vezi sa saobraćajem. Smatra se da bi
2. KONCEPCIJA KLASIFIKACIJE STANDARDA ovaj kriterijum trebalo posebno koristiti prilikorn kiasifika-
IZ OBLASTI SAOBRAČAJA
>
2.1 Metodološki prilaz
Saobraćaj predstavlja samostalnu oblast materijalne proizvodnje | u tom smislu je na nivou na primer industrije ili građevinarstva. U skladu sa Jedinstvenom klasifikacijom delatnosti, saobraćaj predstavlja posebnu privrednu oblast. Ovo pedstavija naučnu i praktičnu činjenicu, koja je u našem društvu apsolutno prihvaćena.
Prethodni status saobraćaja uzrokovan je sledećim osobinama istog: svojeobraznost tehnoloških procesa, svojevrsnost tehničko-tehnoloških sredstava i posebna obučenost radne snage za rukovanje ovim sredstvima i obavljanje saobraćajnih procesa.
Upoređujući ova saznanja, odredbe Zakona o standardizaciji | neka normativna akta SZS sa kriterijumima klasifikacije standarda (JUS A.A0O.O004 t. 2), logično se nameće za-
kijučak da saobraćaj mora da bude samostalna oblast stan- ·
dardizacije.
Klasifikaciju standarda unutar oblasti saobraćaja, treba sprovesti po sledećim kriterijumima.
Predmet rada — teret, putnik, informacija — je osnovni krisrijur u odnosu na klasifikaciju u okviru saobraćaja. Naime, osnovne razlike između tehnoloških sistema u saobraćaju upravo su uzrokovane predmetom rada. Ovim princiom se želi postići da se saobraćaj kao tehnološka oblast klasifjkuje primarno prema tehnološkim procesima, a sekundarno prema opremi (odnosno sama oprema) za obavljanje tehnoloških procesa.
tom smislu bilo bi najbolje formirati sledeće grane stanrdizacije u oblasti saobraćaja:
. putnički saobraćaj,
teretni saobraćaj,
promet u saobraćaju,
poštanski saobraćaj, i
. felefonsko-felegrafski saobraćaj.
Pored pomenutih grana standardizacije postoji i opšta problematika standardizacije za oblast saobraćaja. Mada je problematika koja se ima u vidu fundamentalna sa gledišta saobraćaja, ipak nije toliko obimna da bi se mogla definisati kao samostalna.
C
O
0)
, i
a
Ol m O NO —
Ovakvim prilazom obezbeđuju se oba prethodna kriterijuma | ornogućava sledeći redosled obrade klasifikacije: — tehnološki proces,
cije standarda u oblasti saobraćaja.
“Kao dopunski kriterijum prethodnom, treba koristiti sredstvo kojim se obavlja određena faza (operacija) tehnološkog procesa.
Poštujući sve relevantne tehničko-tehnološke kriterijume, izdvajaju se sledeće grane standardizacije u oblasti saobraćaja: i | | l
| i i | Pema E 3
emet u | i SST | raća ı
Teretni Pucnički
saobraćaj
| saobraćsj LJ. J
} | : | saobraćaj | —
1. Saobraćaj: Opšta (zajednička) pitanja standardičapiić
Doslednost ovakvog prikaza podrazumeva formiranje 5 OD-' | lasti standardizacije saobraćaja. Ovom prilikom namerno se ispušta PTT saobraćaj.
Prihvatajući kao ispravnu koncepciju formiranja grana standardizacije saobraćaja, izneće se njihov osnovni sadržaj i dati pregled osnovnih glavnih grupa po svakoj oblasti*!, Materija će u ovom delu biti izložena po logičnom redosledu izučavanja problematike saobraćaja, tj. po logici spoznaje materije o saobraćaju. Na ovaj način se želi pokazati širina problematike koju treba obuhvatiti standardizacijom.
2.2 Predlog kiasifikacije standarda u oblasti saobraćaja
Prema standardu JUS A.A0.004 — 76 „,Klasifikacija i označavanje jugoslovenskih standarda”, oznaka standarda se sastoji iz skraćenih ,„,JUS” i oznaka u užem smislu reči, koja se sastoji od dva velika slova latinice i četiri brojke. Pri tome se koriste sledeća slova: A, B, C,D, E, F, G, H, JJ, K, L, M,N,P, R,S, TT, U, V, Zibrojke od 0 do 9.
Predlogom koji sledi poštuju se ova pravila i sankcioniše postojeće stanje kod svih drugih oblasti standardizaciie.
Na osnovu predloženih glavnih grupa u t. 2.1 bi bilo racionalno obrazovati najmanje 26 glavnih grupa. | akođie se smatra da bi sa gledišta razvojaove oblasti standardizacija bilo po-
93
Standardizacija 1986./br. 5—6