JUS standardizacija

— obradu drveta,

— izradu proizvoda od plastičnih masa pomoću kalupa i istiskivanjem, — proizvodnju delova od plastičnih materijala,

— tekstilnu industriju i konfekciju,

— proizvodnju predmeta od kože,

— proizvodnju predmeta od gume,

— proizvodnju predmeta od papira i njegovih derivata,

— štampanje,

— pakovanje. |

Takođe ovde pripada električna oprema za automatske elek-

irične mašine za sklapanje (montiranje) prenos, (npr. Kon-

vejere) i pregled, ako su združene sa gorenavedenim,

Standardi iz ove oblasti ne obrađuju električnu opremu:

— za proizvodnju i prenos električne energije,

— u rudnicima, |

— na otvorenom prostoru,

— u eksplozivnoj atmosferi,

— za mašine za proizvodnju osnovnih metarijala (metali, cement, hemikalije, papir ftd.), — za velike mašine za vailjanie metala, — za kranove, liftove, konvsiere (osim ako nisu sastavni deo proizvodnog procesa). Jedna od tačaka dnevnog reda na međunarodnom zasedanju TC 44/|EC u Dubrovniku, oktobra 1985. godine, bila je i revizija ovog predmeta rada. S obzirom na zahtev Akcionog komiteta da se sarađuje sa ISO/TC 184 — Sistemi automatizacije u industriji, IEC/1ISO JTPC (Joint Technical Planning Committee) je odlučio ida ponovo definiše predmet rada ISO/TC 184 u cilju razjašnjavanja granica predviđenih ekspanzijom u radu u ovoj oblasti. Postignuta je saglasnost u vezi sa principima saradnje između ISO/TC 184, IEC/TC 65 | IEC/TC 44,1 zaključeno je da je neophodno stalno koordinirati s obzirom da se oštre granice teško mogu povući, Donet je novi predlog predmeta rada ISO/TC 184: „,Standardizacija na polju sistema automatizacije u industriji” koja se odnosi na oblast „Diskretnog dela ili procesa” (sve industrije koje rade tako da delom proizvode a delom sklapaju komponente), uključujući više tehnologija, tj. informacione sisteme, komunikacije, numeričku i/ili elektronsku opremu za upravljanje mašinama. Ovaj predmet rada obuhvata specijalne mašine ili delove mašina. Standardizacija je posebno orijentisana ka integraciji u otvorene sisteme i na komunikacije između ovakvih sistema”. Posle dužeg razmatranja ovog predloga na zasedanju u Dubrovniku TC 44/ EC je odlučio da ga ne prihvati jer: — raspored zadataka isključuje TC 44 iz nekoliko oblasti rada, naročito upravljanja u elektronici, — i pored korisne diskusije o rasporedu pojedinačnih elemenata, smaira da je pogodnije definisati odgovarajuće predmete rada, kako ne bi došlo do preklapanja.

Na ovom zasedanju je, kombinovanjem više dokumenata, ·

usvojen novi predmet rada za TC 44/IEC: „,da priprema

međunarodne standarde koji se prvenstveno odnose nš primenu električne i elektronske opreme i sistema na iriQustrijskim mašinama {uključujući arupu{e) mašina koje uskiađeno rade zajedno) koje nisu ručno prenosive dok rade. Oprema na kojoj se primsnjuje ovaj predmet rs&de počinje . zajedničkoj tačici napajanja i električne opreme mašine”. Ovde je akcenat na usvojenom izrazu „primena slaktričriš { elektronske opreme”. . . što podrazumeva uvođenje ; gramabilnih elektronskih sistema, kao i činjenicu da uvoć5njem grupne tehnologije više ne razmatramo samo pcjedinačne mašine.

Zadržavanje predmeta rada na „diskretnim delovima iii brocesima” (što je bilo predlog ISO dokumenta) predstavljalo bi isuviše veliko ograničenje, s obzirom da TC 44/|EC trsbs da obuhvati npr. i farme za proizvodnju mieka.

Takođe je usvojen koncepcija da se Izbaci spisak sps= nih primena | izuzetaka iz prethodnog predmeta rada, što je moguće dati u pojedinačnom standardu u slučaju ĐOTTE-

kranove, koji nisu bili navedeni u postojećem predrištu r8da. Na zasedanju u Dubrovniku je doneta odluka da se odmah otpočne rad na reviziji osnovnog standarda iz ove cbjss (IEC 204—1). Odluka je doneta na osnovu analize upitnika poslatih svim nacionalnim komitetima i diskusije u radnim grupama i u okviru TC 44/IEC. U dokumentima koji su

tom prilikom razmatrani postavlja se imperativno zahtev za postavljanjem savremenih ciljeva standardizacije elekiričns opreme industrijskih robota i sistema za upravljanje procesima, pri čemu ne treba praviti razliku između industrijskin robota i drugih mašina kojima se upravlja elektronskim putem. Dakle, standardi moraju biti primenljivi na sve tipove elektronskih sistema uključujući robote. Njihovo područje primene mora biti prošireno u odnosu na ranije, i, uz Ostvarivanje saradnje sa već pomenutim IEC u ISO komitetima, ostvaren je jedan od osnovnih ciljeva standardizacije bezbednost ljudi i imovine.

Formirana radna grupa za reviziju standarda EC 204—1 (WG 3) sa tačno utvrđenim zadatkom ima u programu rada pet novih oblasti koje nisu postojale u standardu IEC 204—1 ito:

1) Razmatranje bezbednosti i primena programabilnih e{ektronskih sistema (PES) u oblasti industrijskih mašina. Osnovno pitanje koje se postavlja prilikom primene PES za funkciju bezbednosti nije, da li su PES dovoljno pouzdani, već kako u industrijskom procesu meriti nivo postignuta bezbednosti.

2) Sprežni sistem

Preispitivanjem standarda IEC 550 zaključeno je da Isti nije primenjiv na savremene industrijske mašine kojima upravljaju kompjuteri. Odnosi se samo na unutrašnje sprege, ps se

125

___--------- O-O a ___—

Standardizacija 1986./br. 7–8