JUS standardizacija

stvoren težinom uređaja za zbijanje a ostaje samo napon (P) koji se javlja usled same težine materijala.

U ovom slučaju Morov krug je definisan naponima (oa') i (P). Ukoliko ovaj krug ne seče obvojnicu zbijanje je moguće dok u protivnom materijal gubi svoju zbijenost. To znači da ako porni pritisak postane veći od pritiska koji stvara težina samog zemljanog materijala on će biti u

— zapreminska količina čvrstih čestica — zapreminska količina vode

— zapreminska količina vazduha

i to interpretiramo pomoću na slici 5 prikazanog trougaonog dijagrama videćemo jasno da se ta dva uzorka neće ponašati isto ako budu izložena dodatnom opterećenju.

Zapremina čvrstih čestica s %

Slika 5

Kada uzorak (,,A”) opteretimo dodatnim opterećenjem on će moći još srazmerno lako da se zbija pošto, materi·jal sadrži dosta vazduha u sebi.

194

stanju da izazove značajne promene u tlu i da istisne reaterijal iza sredstava za zbijanje. Takvo izdizanje materijala koje je prouzrokovano unutaršnjim naponima u materijalu, nazvano je fenomenom gumenog jastuka.

Ako posmatramo dva uzorka zemljanog materijala koji sadrže isti zapreminski procenat čvrstih čestica a dve različite zapreminske količine vazduha u sebi:

Uzorak ,,A” Uzorak „,B“

vi = 39 mas % VB = 89 mas %

Vi = 15 mas % VP = 49 mas %

VO = 46 mas % VE = 12 mas % . VA =100 mas % Žž VB = 100 mas %

U momentu kada uzorak „,A” sabijanjem dostigne položaj tačke (C) u trougaonom dijagramu, imao bi sledeći zapreminski odnos:

v: = 73 mas % MON=)15 mas % V: = 12 mas %

— zapreminska količina čvrstih čestica — zapreminska količina vode

zapreminska količina vazduha

tj. smanjivanjem zapremine vazduha uz zadržavanje iste zapremine vode, imao bi isti procenat pora ispunjenih vazduhom kao i uzorak (,,B'') što je u stvari veoma važno kod zbijanja.

Qvo sve važi ako se pretpostavi da je dreniranje uzorka „A bilo onemogućeno.

Ukoliko uzorak ,,B” zbijemo on dolazi u tačku ,,C” na taj način što se značajno smanjuje zapremina vode (drgniranje), dok zapremina vazduha ostaje ista.

Ova razlika između uzoraka „A” i „,B” je veoma značaj: na za ponašanje kod sabijanja. Naime uzorak ,,A“ bi se lakše sabijao, no uzorak ,,B”.

Praktično to znači da se lakše sabija koherentan materijal koji određenu zbijenost (zapreminu čvrstih čestica) ima pri manjoj sadržini vode i većoj zapremini vazduha, no materijal koji određenu zbijenost ima pri većoj sadržini vode a manjoj sadržini vazduha.

Ako se pretpostavi da nema dreniranja, onda se uzorak „B”“ teoretski može sabiti i preći u tačku ,,B, ” tako da postigne sabijenost (zapreminu čvrstih čestica) od 51 %, zapremina vode ostaje ista tj. 4O % a zapremina vazduha se svodi na 0 %.

Prethodni zaključak, da će se lakše sabijati uzorak koji pri određenoj zbijenosti tj. zapremini čvrstih čestica ima

manje vode u porama no vazduha, treba uzeti uslovno.

U obrnutom slučaju, kada pri istoj zapremini čvrstih čestica ima u porama više vode no vazduha i kada se vođa ne može da istisne (drenira) tj. kada dolazi do pojave povećanog pornog pritiska vode i vazduha koji se ne mogu

Standardizacija 1986./br. 9—10